ВРШАЧКА ПОЗОРИШНА ЈЕСЕН - ЛАРИ ТОМПСОН, ТРАГЕДИЈА ЈЕДНЕ МЛАДОСТИ
Душан Ковачевић

Режија – Душан Петровић
Сценографија: Софија Лучић
Костим- Сенка Ђорђевић
Дизајн звука- Владимир Рашковић
Израда сценске маске : Драган Јеремић

Улоге:

Милош Ђуровић - Глумац Бели
Тамара Тамчи Тоскиц - Катарина, управница позоришта
Предраг Грујић - Стефан Нос
Иван Ђорђевић - Драган, Бојан и Оливер Нос
Дојна Петровић - Драгана, Бојана и Оливера Нос
Срђан Радивојевић -Кум Сава
Вања Радошевић - Кума Савка
Младен Вуковић - Специјалац и Електричар
Соња Радосављевић – Инспицијенткиња Лепа
Моника Болдовина -реквизитерка Маца
Срђан Марин –Ђура, сценски радник

Инспицијент : Мерима Огризовић
Организатор: Маја Јакшић
В.Д. директора: Снежана Удицки

Техника:

Технички директор: Драгослав Добросављевић
Мајстор тона: Илија Момиров
Мајстор светла: Жељко Новаков
Мајстор за израду декора представa: Миша Марчек и Дарко Радак
Реквизитер: Дарко Радак
Гардаробер: Милица Лалић
Израда костима: Оливера Михајловски
Шминкер: Сања Брезичанин
Декоратер : Срђан Марин
Техничар расвете : Горан Ристић
Возач: Чанковић Драган

Душан Ковачевић (1948) српски је академик, драмски писац, сценариста и позоришни радник.Написао је неколико најзначајнијих филмских сценарија српске кинематографије, као позоришне драме. На ТВ Београд је радио као драматург до 1978. године. Од 1986.до 1988. радио је на Факултету драмских уметности у Београду у звању доцента. Од 1998.године је директор Звездара театра у Београду. Душан Ковачевић је члан Крунског савета Александра Карађорђевића. Изабран је за дописног члана САНУ октобра 2000. године, а за редовног члана САНУ је изабран на Изборној скупштини 2009.године. Постављен је 2005.године за амбасадора Србије и Црне Горе у Португалији.

Аутор је великог броја драмских дела с комичним садржајима у којима је присутна и гротескност, односно присуство смешног и крајње озбиљног, лепог и ружног, стилизованог и неотесаног, традиционалног и скоројевићког. Таква слика друштвене стварности и текућег живота бива не само препознатљива него и потпунија и комплекснија. У његовим остварењима бришу се оштре жанровске разлике и долази до преплитања комедије карактера, комедије нарави, фарсе и драме у ужем смислу, уосталом као што је испреплетен сам живот. Често се, као драмски писац, пореди са Браниславом Нушићем.

Најпознатија његова остварења су (драме и сценарија): Маратонци трче почасни круг (1972), Радован III (1973), Ко то тамо пева (1980), Сабирни центар (1982), Балкански шпијун (1983), Свети Георгије убива аждаху (1984), Клаустрофобична комедија (1987), Професионалац (1990), Урнебесна трагедија (1991), Лари Томпсон, трагедија једне младости (1996), Контејнер са пет звездица (1999), Доктор Шустер (2000), 20 српских подела (Срба на Србе) (2008), Генерална проба самоубиства (2010), Живот у тесним ципелама (2011), Кумови (2013), Хипноза једне љубави (2016), Ја то тамо певам (2020).

Реч редитеља

Више од сто година, од појаве филма, потом радија и телевизије, говори се о одумирању и нестанку театарске уметности. У данашње време, услед опште небриге надлежних, али и појавом паралелне стварности у виду друштвених мрежа, ријалитија, компјутерских игара и свих других садржаја на интернету, положај позоришта делује још угроженије. Али театар ипак опстаје, пре свега захваљујући ентузијазму људи који још увек верују у магију која долази са дасака које живот значе, као и јунаци ове необичне трагикомедије.

Биографија

Душан Петровић је 1993. дипломирао на Катедри за позоришну режију ФДУ у Београду у класи професора Мирослава Беловића. Две сезоне је био ангажован као стални редитељ Народног Позоришта Сомбор, да би се потом запослио на Факултету драмских уметности у Београду, где је напредовао кроз сва звања од асистента до редовног професора. Упоредо са академском каријером, Петровић је режирао око педесет представа у позориштима у Београду, НовомСаду, Бањалуци… Уједно је почетком овог века био четири сезоне ангажован као директор драме на српском језику у НП Суботица, а потом и две сезоне као директор драме СНП-а у НовомСаду. У НПРС у Бања луци режирао је комад Душана Ковачевића „Свети Георгије убива аждаху“. Први пут ради у НП „Стерија“ у Вршцу.


Режије (избор)

„Фишкалгалантом“ Петар Грујичић; НП Сомбор
„Човек, звер и врлина“ Л. Пирандело; Атеље 212 Београд
„Опасне Везе“ К. Хемптон, СНП Нови Сад
„Детињарије“ Р. Кус; Битеф театар Београд
„Хеда Габлер“ Х. Ибзен; НПН Суботица
„Народни посланик“ Б. Нушић; НП „Тоша Јовановић“ Зрењанин
„Вишњик“ А. П. Чехов; НП Суботица
„Торквато Тасо“ Ј. В. Гете; СНП Нови Сад
„Хенрик ИВ“ Л. Пирандело; Атеље 212 Београд
„Злочин и казна“ Достојевски/Беловић; НПРС Бања лука


ПОЗОРИШНА КРИТИКА О НАМА

https://offns.rs/offstage/predstave/metastaze-iluzije-kritika-predstave-lari-tompson-tragedija-jedne-mladosti

                     


Покровитељ пројекта: Град Вршац
Пријатељи пројекта: ЈКП Други октобар Вршац и Експрес ресторан