Зла жена

Зло, реч коју вероватно свако од нас изговара често током дана, неретко и више пута. Живимо у свету у којем зло навире иза свког угла, искаче у различитим облицима, некад непрепознатљиво, некад скривено под разним маскама, некада директно. Многи писци су се бавили темом зла, покушавали да докуче одакле долази, шта је то зло, како да га дефинишу, како да га дсвлсфсју и победе, али, чини се, да оно измиче, не да се. Једна мисао никако не може бити погрешна, зло је својствено човеку, јер човек има моћ да мисли, да осећа, да види и исправи кад неко чини зло или да не исправи ако хоће некога да повреди. Животиње не чине зло, оне прате инстинкте, не раде ништа са последњом намером, са намером да повреде. То је разлика између нас и њих. Дакле, намера да некога повредимо је зло. Да ли је то пут којим треба кренути у хватању ове силе која нас мучи и мори вековима уназад? Можда. Зла жена. Хм, врло провокативан наслов, увек, у свим временима. Неки шаљивци би рекли да је наслов оксиморон, а неки да је плеоназам, али Стерија је као и у сваком свом комаду ухватио нешто свевремено, нешто што можете препознати као универзално, нешто што мења свој облик, узима другу форму, али суштински остаје исто. Препознао је, а и проговорио о нечему што нас мучи и данас, што нам не да да се померимо напред, а не желимо ни да признамо да смо и ми помало криви, да гледамо кроз прсте, да нас, на крају крајева и не интересује, а суштински, много нас се тиче. Зло изазива зло, насиље изазива насиље, то знамо, апсолвирали смо. А да ли лепа реч изазива лепу реч? Е, то нам је остало да проверимо. У ствари, не да проверимо, треба се подсетити, јер смо заборавили. Осмехните се некоме, видећете да мора да вам узврати осмехом. Можда да пробамо да се подсетимо да су и људи око нас исто од крви и меса, да имају своје проблеме, ране, среће и несреће, да дишу, спавају, воле и умиру, да треба бити човеку човек, а не вук.


Јован Грујић

Текст: Јован Стерија Поповић
Режија: Јован Грујић
Сценографија: Софија Лучић
Костимограф: Сенка Ђорђевић
Композитор: Момир Цветковић
Текстови сонгова: Драган Џанкић
 

       

ЛИКОВИ:
Гроф Трифић – Иван Ђорђевић
Султана – Дојна Андрејевић Петровић
Персида – Моника Болдовина
Стеван – Срђан Радивојевић
Срета – Драган Џанкић
Пела – Тамара Тамчи Тоскић
 
ТЕХНИЧКА ПОДРШКА:
Cуфлер-испицијент: Мерима Огризовић;
Организатор: Вера Недељков ;
Шеф технике: Драгослав Добросављевић;
Шеф сцене: Борислав Крљић;
Мајстор тона: Илија Момиров;
Мајстор светла: Жељко Новаков;
Столарски радови: Светозар Војтечки;
Браварски радови: Иштван Фољан;
Реквизитер: Горан Марковић;
Кројач: Слава Иванов
Гардаробер: Милица Лалић;
Шминкер: Исидора Секулић;
Графички дизајн: Софија Лучић;
Возач: Драган Чанковић;


Премијера: 23.10.2015.