Виктимолошка прича

“…драма Виктимолошка прича, настала као реплика на Зоолошку прочу Едварда Олбија. (…) Код Ковкеа Маја и Ненси су жртве друштва које је изгубило све моралне норме, али и више од тога, које је изгубило потребу за постојањем етичких корелатива. Кад нема морала – парафразирамо достојевској – све је допуштено; морални кодески омогућавају успостављање одређених правила понашања, а на поштовању тих принципа заснива се фугционисање друштвене заједнице. (…)

Ковке јунакиње смешта у затворени простор, модни бутик, чиме нам додатно сугерише да су Маја и ненси већ у некој врсти резервата, кавеза за љубавнице или милоснице, што ће рећи за сексуалне објекте. То је заједнички именитељ за обе девојке који их доводи до губљења самопоштовања.

Да ли постоји или не начин да Ненси не буде зависна од свог “ментора”, да ли има изгледа да маја утонула у очај, нађе пут до изласка из животног тунела? За Мају је касно јер је свесно отишла с ону страну света; за Ненси можда има наде кад прође путем кајања и очишћења.

Радомир Путник, Драмски послови Леона Ковкеа

Текст: Леон Ковке
Режија: Фуад Табуџић
Сценографија и костим: Софија Лучић
Композитор: Момир Цветковић
 

ЛИКОВИ:

Ненси – Неда Грубиша
Маја – Јована Андрејевић

       

ТЕХНИЧКА ПОДРШКА:

суфлер-испицијент: Мерима Огризовић;
организатор: Вера Недељков;
шеф технике: Драгослав Добросављевић;
шеф сцене: Борислав Крљић;
мајстор тона: Илија Момиров;
мајстор светла: Жељко Новаков;
столарски радови: Светозар Војтечки;
браварски радови: Иштван Фољан;
реквизитер: Горан Марковић;
гардаробер: Милица Лалић;
графички дизајн: Софија Лучић;
возач: Драган Чанковић;


Премијера: 15.12.2016.