Početna Aktuelno Двадесетиседми март – Светски дан позоришта

Двадесетиседми март – Светски дан позоришта

На иницијативу Међународног позоришног института (ИТИ), већ више од 50 година од 1961. године, широм света обележава се Светски дан позоришта, 27. март. Први пут у Хелсинкију, а затим у Бечу на деветом ИТИ конгресу, јуна 1961. године, тадашњи председник Арви Кивимаа из Финске, предложио је да се прославља Светски дан позоришта. Његов предлог је прихваћен са одушевљењем. Од тада се сваког 27. марта (дан отварања Театра нација 1962. у Паризу) обележава Светски дан позоришта на различите начине.

На тај дан позоришта у свету, национални центри Међународног позоришног института и читава међународна позоришна заједница организује разне позоришне манифестације, од којих је најважнија традиционална међународна порука коју, на позив ИТИ-ја, увек пише позоришна личност светског угледа. Порука се преводи на више од 20 језика, чита пред десетинама хиљада гледалаца у позориштима, штампа и емитује у стотинама новина, часописа, радио и тв станица на свим континентима
Прву поруку за Светски дан позоришта написао је Жан Кокто 1962. Ове године поруку је написао јужноафрички драмски писац Брет Бејли.

 

ПОРYКА ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА 2014:

Где год постоји људско друштво, постоји и необуздани дух перформанса и игре.
Под дрвећем у малим селима, на високо технолошким сценама светских метропола, у школским салама, на пољима и у храмовима, у сиротињским четвртима и на градским трговима, у месним заједницама и у градским подрумима, људе привлачи заједништво ефемерних позоришних светова које стварамо да би телом, дахом и гласом изразили сву нашу људску сложеност, нашу различитост и рањивост.
Окупљамо се како бисмо плакали и присетили се, како бисмо се смејали и размишљали, учили и потврђивали и замишљали. Како бисмо се дивили техничким могућностима и отелотворили богове. Како бисмо заједнички освестили своју способност да стварамо лепоту, саосећање али и монструозност. Долазимо да се напунимо енергијом и снагом. Да славимо богатство наших различитих култура и да укинемо границе које нас раздвајају.
Где год постоји људско друштво, постоји и необуздани дух перформанса и игре. Рођен у заједници, он носи маске и костиме наших различитих традиција. Он користити наше језике, ритмове и покрете и отвара нове просторе пред нама.
А ми, уметници који радимо с овом древном духом, осећамо потребу да га каналишемо кроз наша срца, наше идеје и наша тела, да бисмо разоткрили сву прозаичност, али и сву блиставу тајанственост наших стварности.
Али, у ово доба у којем милиони једва преживљавају, пате под репресивним режимима и пљачкашким капитализмом, беже од ратних сукоба и тешкоћа, у којем у нашу приватност задиру тајне службе, а наше речи цензуришу самовољне владе, у коме се шуме уништавају, животињске врсте истребљују, а океани загађују: шта је то што имамо потребу да разоткријемо?
У овом свету неједнаких односа снага и моћи, у којем разни хегемонистички поретци покушавају да нас увере да је једна нација, једна раса, један род, једна сексуална оријентација, једна религија, једна идеологија, један културни оквир супериоран у односу на све остале, може ли се заиста бранити тврдња да уметност треба да буде неспутана друштвеним програмима?
Хоћемо ли се ми, уметници арена и позорница, поводити стерилним захтевима тржишта или ћемо зграбити моћ коју већ имамо, моћ да створимо чист простор у срцима и умовима читавог друштва, да окупимо људе око нас, да их инспириршемо, очарамо, информишемо и тако створимо свет наде и искрене сарадње?

БРЕТ БЕЈЛИ је јужноафрички драмски писац, дизајнер, редитељ, аутор инсталација и уметнички директор продукцијске куће ТWВ. Радио је широм Јужне Африке, у Зимбабвеу, Уганди, Хаитију, Демократској Републици Конго, у Великој Бртитанији и у Европи.
Његове хваљене иконокластичне драме, које пропитују динамику пост-колонијалног света, укључују представе БИГ ДАДА, ИПИ ЗОМБИ?, и МАМБО ЏАМБО, медЕа и ОРФЕУС. Аутор је перформанс инсталација ЕГЗИБИТ А и ЕГЗИБИТ Б.
Његова дела су играна и излагана у Европи, Аустралији и Африци, и освојила су неколико награда, укључујући и златну медаљу за дизајн на Прашком квадријеналу (2007). Био је председник жирија Прашког квадријенала 2011, и члан жирија на ИТИ-јевом такмичењу „Музичко позориште данас“ у марту 2013.
Режирао је отварање Светског самита уметности и културе у Јоханесбургу (2009), а од 2006-2009 и отварања Међународног фестивала уметности у Харареу. Од 2008. до 2011. био је селектор јединог јужноафричког јавног уметничког фестивала у Кејптауну.

 
Danas je subota, 25. mart 2017.