Predstava za decu i odrasle
Milivoje Mlađenović
BAŠ ČELIK
Režija Tibor Vajda
ČEKETALO, dvorska luda - Pavle Petrović
CAR VLADIMIR - Mirća Omoran
NEBOJŠA, njegov sin - Srđan Radivojević
ANĐELIJA, njegova ćerka - Bojana I.Đorđević
BAŠ ČELIK - Ivan Đorđević
CAR ŽIVAN - Mirća Omoran
ŽIVANA, njegova ćerka - Tamara Toskić
CAR ORLUŠINA - Dragan Džankić
GVOZDENZUBA, veštica - Dojna Petrović
CAR ŽIVAN - Mirća Omoran
ŽIVANA, njegova ćerka - Tamara Toskić
CAR ORLUŠINA - Dragan Džankić
GVOZDENZUBA, veštica - Dojna Petrović
U savremenu srpsku dramsku tradiciju Mlađenović se ponajviše uklapa svojim Baš Čelikom. On prenosi iz usmenog predloška sve ono što se može iz bajke pozorišno uprizoriti, ali i individualizuje likove, unosi komediografske elemente, čudesnu radnju koja nije podesna za pozorišno prikazivanje zamenjuje socijalnom radnjom, osavremenjuje pojedina zbivanja i likove. U načelu, sve je to u srpskoj dramskoj književnosti za decu dobro proverena formula. Mlađenović tu formulu uspešno koristi, stvarajući tekst u kome dramski sukob i onaj koji se tvori u jeziku, teku paralelno i prožimaju se. Nema sumnje, Baš Čelik je najkompleksnija i za pozorišne interpretacije najzanimljivija drama Milivoja Mlađenovića.
Zbirno gledano, ova knjiga otkriva pisca koji traži svoje mesto u prostoru između drame za decu shvaćene kao poezije i praktičnih potreba pozorišta i uspešno ga pronalazi.
Suština price i poruka je ostala ista. Mladenovic je zahtevao da se Baš Celik odigra na specifican nacin. Tako je glavni negativac predstavljen kao Kiborg mašina, a uradena je i sjajna matriks borba izmedu dobra i zla.
Da li na kraju dobro pobeduje?
Svakako, kao i u stvarnom životu!
Sama činjenica da junak stupa na scenu isključuje mogućnost da on ostane apstraktno bezimen poput junaka usmene bajke. To umnogome menja i odnos prema liku, unoseći razvijeniju psihologiju i veći udeo unutrašnje motivacije. I elementi fantastike, zajednički usmenoj i scenskoj bajci, ipak moraju biti uslovljeni prirodom scene i prilagođeni pozorišnom činu. Oni se, u velikoj meri, realizuju kao igra između realnog i fantastičnog, između života i priče. Bitni elementi scenske bajke, po kojima se ona, istovremeno, u znatnoj meri razlikuje, naročito od usmene bajke, jesu i humor, parodija i ironija. Oni grade i omogućuju snažan kontakt s publikom, tipičan za fenomen pozorišta za decu uopšte.
U pitanju je parafraza klasične bajke, napisana je savremenim jezikom i predstavlja aluziju na klasično pripovedanje sa sve naratorom, koji je ovde u liku dvorske lude. Dvorska luda je najbitniji faktor u kreiranju događaja kroz istoriju, jedina je imala pravo da sugeriše vladaru svašta, a da joj se naročito ne zameri.Glavni junak, Nebojsa pati od demencije, oslanja se samo na sopstvenu fizicku snagu sve do momenta dok se ne zaljubi. Onda spoznaja ljubavi preobraćuje njega i sve ostale. Naravno, kao klasična bajka zavrsava se HAPPY END-om.
Zbirno gledano, ova knjiga otkriva pisca koji traži svoje mesto u prostoru između drame za decu shvaćene kao poezije i praktičnih potreba pozorišta i uspešno ga pronalazi.
Suština price i poruka je ostala ista. Mladenovic je zahtevao da se Baš Celik odigra na specifican nacin. Tako je glavni negativac predstavljen kao Kiborg mašina, a uradena je i sjajna matriks borba izmedu dobra i zla.
Da li na kraju dobro pobeduje?
Svakako, kao i u stvarnom životu!
Sama činjenica da junak stupa na scenu isključuje mogućnost da on ostane apstraktno bezimen poput junaka usmene bajke. To umnogome menja i odnos prema liku, unoseći razvijeniju psihologiju i veći udeo unutrašnje motivacije. I elementi fantastike, zajednički usmenoj i scenskoj bajci, ipak moraju biti uslovljeni prirodom scene i prilagođeni pozorišnom činu. Oni se, u velikoj meri, realizuju kao igra između realnog i fantastičnog, između života i priče. Bitni elementi scenske bajke, po kojima se ona, istovremeno, u znatnoj meri razlikuje, naročito od usmene bajke, jesu i humor, parodija i ironija. Oni grade i omogućuju snažan kontakt s publikom, tipičan za fenomen pozorišta za decu uopšte.
U pitanju je parafraza klasične bajke, napisana je savremenim jezikom i predstavlja aluziju na klasično pripovedanje sa sve naratorom, koji je ovde u liku dvorske lude. Dvorska luda je najbitniji faktor u kreiranju događaja kroz istoriju, jedina je imala pravo da sugeriše vladaru svašta, a da joj se naročito ne zameri.Glavni junak, Nebojsa pati od demencije, oslanja se samo na sopstvenu fizicku snagu sve do momenta dok se ne zaljubi. Onda spoznaja ljubavi preobraćuje njega i sve ostale. Naravno, kao klasična bajka zavrsava se HAPPY END-om.
