DOGAĐANJA U OKVIRU XII FESTIVALA
,,VRŠAČKA POZORIŠNA JESEN’’

ULOGE:

Cristina König –  Electra

Turbulentna je bila godina 1968, a i vreme u kome živimo nosi u sebi ogromnu energiju pobune, brutalnosti i bezumlja. Antička tragedija se vraća u našu neizbežnu svakodnevicu i nanovo posećuje predele mitova nalik enigmi vremena u kojem živimo.

Precizan, gusto liričan, melodramski prikaz kornejevskih sukoba između ljubavi i dužnosti, odnosno rigidnih društvenih konvencija koje sputavaju slobodu pojedinca. U drugom planu predstave problematizuje se i naš nacionalni identitet, istorija, patriotizam, odnos prema Zapadu, kao i relacija između individualnih i nacionalnih interesa.

Gogolj je "Mrtve duše" napisao 1841. u Rimu, kao prvi deo kasnije neostvarene trilogije. Ruski cenzori su odmah uočili da je naslov teološki protivrečan, jer "duše su besmrtne". A upravo s tom "smrtnošću" trguje Gogoljev Čičikin, došavši na ideju da bi putujući po ruskim selima od vlastele za sitne pare mogao da otkupljuje mrtve duše nekad zaposlenih seljaka, za koje su ovi ionako plaćali porez državi. Pored duhovitih opisa Čičikovljevih zgoda i nezgoda, Gogoljevo satirično pero bilo je naoštreno protiv sela, gospode i na račun države, putem ekscentričnih likova karakterističnih za njegov literarni rad. Drugi i treći deo "Mrtvih duša" trebalo je da akcentuje ozbiljnije promišljanje o aktuelnim temama tadašnje Rusije, ali Gogolj je stigao da napiše jedva nekoliko poglavlja drugog toma, koja je pre smrti i spalio.