Једна од најпознатијих бајки о девојчици са црвеном капом која настрада зато што није слушала своју маму већ је скренула са утабане стазе и разговарала са непознатима, у драмском писцу Александру Поповићу нашла је надахнутог критичара друштва и менталитета. Наиме, иако је Црвенкапа Александра Поповића настала шездесетих година прошлог века, она је још тада била иронична самокритика урушеног система вредности / Црвенкапина другарица Иванка не иде у школу јер зна да ће је запослити теча руководилац са три телефона….Иванка полаже само на изглед јер је то најбоља препорука за девојке које желе срећну будућност.Постављајући Црвенкапу Александра Поповића на сцену данас, не можемо се отети утиску да је ова прича данас, можда више но шездесетих, дубоко ангажована јер дечију свест о систему вредности легитимно формирају фолк диве, старлете и полуписмени трибуни са страница таблоида и на каналима ријалити програма. Вршачка Црвенкапа следи наум Александра Поповића, поигравајући се персифлажом и кемпом у жељи да смехом и лековитим самопрепознавањем оствари вечни Стеријин и Шекспиров налог: …да позориште мора бити огледало природе које ће врлини показати њено сопствено лице, пороку његову рођену слику, а садашњем покољењу његов облик и отисак.

 

Миодраг Мишко Динуловић

 

Гостовање: 11.10.2017 у 11 часова, гостовање у Центру за културу, Панчево.

 

 
Текст: Александар Поповић
Драматург: Миливоје Млађеновић
Сценографија: Софија Лучић
Костимограф: Биљана Гргур

Кореограф: Игор Пастор

Дизајнер сценске шминке: Нијаз Мемиш

Композитор оригиналних сонгова: Момир Цветковић
Адаптација/ Режија/ Сценографска идеја: Миодраг Динуловић

 

ЛИКОВИ:

Црвенкапа – Тамара Тамчи Тоскић

Иванка – Вања Радошевић
Вук – Иван Ђорђевић

Ловац Лука – Срђан Радивојевић

Црвенкапина бака – Соња Радосављевић
Црвенкапина мама/ Цвет – Дојна Андрејевић Петровић
Лутка/ Цвет/ Девојка из радиа – Јована Андрејевић

 

ТЕХНИЧКА ПОДРШКА:

Суфлер-испицијент: Мерима Огризовић;

Организатор: Вера Недељков ;

Шеф технике: Драгослав Добросављевић;

Мајстор тона: Илија Момиров;

Мајстор светла: Жељко Новаков;

Столарски радови: Светозар Војтечки;

Браварски радови: Иштван Фољан;

Реквизитер: Горан Марковић;

Декоратери: Драган Чанковић, Иштван Фољан, Борислав Крљић;

Кројачка подршка: Мара Гргур;

Кројачки радови: Љиља Јовановић и Милица Лалић

Гардаробер: Милица Лалић;

Шминкер: Исидора Секулић;

Извођачи сонгова: Тамара Тамчи Тоскић и Александар Ћирковић;

Графички дизајн: Софија Лучић;

Премијера: 23.09.2013

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Related Posts

2017

Пигмалион

Чини ми се да не постоји биће на овој планети које би дало погрешан одговор на следеће питање: Која је то божанска сила која од памтивека помера границе без испаљеног метка, која од смртних непријатеља Read more…

2017

Едмунд Кин – гостовање у Лесковцу

За драму, Едмунд Кин, Хади Kурић је добио годишњу награду за најбољи текст у области Валенсије и био номинован за годишњу награду као најбољи глумац. Исту је написао 2004. године, када његова компанија Позориште Отпора Read more…

2017

Едмунд Кин – гостовање у Београду

За драму, Едмунд Кин, Хади Kурић је добио годишњу награду за најбољи текст у области Валенсије и био номинован за годишњу награду као најбољи глумац. Исту је написао 2004. године, када његова компанија Позориште Отпора Read more…