Kо може, а ко не може да усвоји дете, ко о томе одлучује...
Свако усвојено дете има своју причу...
Понекад нам одлуке које доносимо драматично мењају животе, понекад се чини...

Исправна одлука

Адаптација текста и режија: Снежана Удицки

Са законима се мењају и простори слободе и права сваког човека. У таквим околностима неретко фокус са човека и његове судбине бива померен на прописе и све импровизације на тему њихове примене. Kо може, а ко не може да усвоји дете, ко о томе одлучује и којим се механизмима штити у том послу, шта је у чијем интересу. Напослетку увек остаје питање шта је са малим човеком који није имао прилику да бира било шта од онога што му је живот донео – ни време, ни место рођења, ни мајку, ни усвојитељку, ни оца, ни хранитеља, ни свет, ни живот уопште. Питања друштвене одговорности према деци и њиховим судбинама неумитно је универзална тема која би требало да подстакне размишљање сваког човека, а управо се том темом бави Снежана Удицки у свом позоришном пројекту под називом Исправна одлука.

Свако усвојено дете има своју причу, јесте реченица која прати оне којима су животне околности ускратиле могућност да се развијају и расту уз своје биолошке родитеље. Свако од њих има своју причу о усвојењу. Тај ток настанка породице напуштених прати огромна неизвесност кроз коју на том путу пролазе и њихови усвојитељи. Питања родитељства, мајчинства, усвајања деце и њихове судбине увек су актуелна, али се о томе ретко у позоришту говорило. Гласови из тих области чују се данас много више и јасније. Актуелност ове теме као да временом нараста, а томе у прилог говори чињеница да се све већи број уметника, а претежно савремених филмских аутора широм света бави управо њом. Том темом се у свом најновијем позоришном пројекту бави и позоришна редитељка Снежана Удицки која је сва своја досадашња сазнања и резултате истраживања у поменутој области одлучила да прилагоди сценском извођењу. Прикупљене материјале она је најпре преточила у драмску форму, а тај текст потом адаптирала за извођење у оквиру ансамбла вршачког театра. Она учеснике глумце у свом пројекту најпре суочава са темом мајчинства, а затим их усмерава да јој приступе из специфичног угла – из угла уобичајеног, очекиваног, давно увреженог, општеприхватљивог… Ово својеврсно редитељско и креативно лукавство, она даље користи да саме учеснике доведе до неочекиване тензије и запитаности спрам питања којима се баве додељујући им ликове мајки које остављају дете по рођењу, различитих карактера социјалних радника, медицинских радника, хранитеља, неуспешних брачних и љубавних партнера…Kомбинујући методе документаристичког и уметничког она долази до аутентичног текста који кроз перспективу једне жене са наших простора, теме усвајања и хранитељства кроз различите просторе чини још ближом савременом гледаоцу.

Човек и његова судбина од тренутка када први пут угледа светлост дана, па све до утабане животне стазе којом сигурно може ходати једино ако има искрену и посвећену подршку своје биолошке или стечене породице, у овом позоришном пројекту стављени су у мелодрамски оквир. Упркос томе што покреће бројна горућа и озбиљна питања, редитељка Снежана Удицки даје шансу за срећан расплет, за љубав која неминовно побеђује и уз коју се неке необичне животне одлуке, наизглед неприхватљиве, могу разумети и на послетку вредновати као исправне.

Понекад нам одлуке које доносимо драматично мењају животе, понекад се чини да нас те одлуке неће променити, понекад су промене које се десе снажније него што очекујемо… Због тога је ово прича и о дечаку Марку и свима који су доносећи исправне или погрешне одлуке креирали његов необичан животни пут.