Интерактивна представа за децу (и одрасле)
Текст: Марина Миливојевић-Мађарев
Адаптација и режија: Бојана Иванов-Ђорђевић
Сценографија и костим: Софија Лучић
Кореографија и сценски покрет: Александра Пејић
Музика: Снежана Милановић
Продукција: Народно позориште „Стерија“ Вршац
Сезона 2023/24.
Играју:
ХРАБРО СРЦЕ - Срђан Радивојевић
БРЗИ ВЕТАР - Иван Ђорђевић
ПРИНЦЕЗА ЦИНЦУ ЛИНЦУ - Јована Андрејевић-Грујић
ЖУЖУ - Јована Божић
Инспицијент : Мерима Огризовић
Организатор: Маја Јакшић
В.Д. директора: Иван Ђорђевић
Техничка подршка:
Технички директор: Драгослав Добросављевић
Мајстор тона: Илија Момиров
Мајстор светла: Горан Ристић
Реквизитер: Срђан Марин
Декоратер: Миодраг Марјановић
Гардеробер: Милица Лалић
Возач: Драган Чанковић
Графички дизајн пропагандног материјала: Софија Лучић
Фотограф : Александар Аврамеску
Премијера: 24. 09. 2023. у 11 сати
МАРИНА МИЛИВОЈЕВИЋ МАЂАРЕВ
Марина Миливојевић Мађарев је доктор театролошких наука (ФДУ). Каријеру је започела као позоришна критичарка и новинарка. Радила је као уредница Хронике Битефа РТС-а и један од уредница емисија о позоришту Колективне сенке. Као драматург Југусловенског драмског позоришта била је запослена од 1999. до 2011. године. Сарађивала је као драматург са редитељима Слободаном Унковским, Душаном Јовановићем, Дејаном Мијачем, Паолом Мађелијем, Егоном Савином и Радославом Миленковићем. Од 2013. године запослена је као доцент на Академији уметности Нови Сад. Објављује есеје у стручним часописима Театрон и Сцена. Написала је велики број драма, радио драма, драма за децу и ТВ сценарија који су реализовани у професионалним позориштима у земљи и на РТС-у. Објавила је две књиге театролошких радова: „Бити у позоришту“ и „Фантастика у драмама Владимира Велмар-Јанковића“. Члан је уредништа позоришног часописа Сцена. Обављала је функцију селектора Фестивала „Стеријино позорје“ за 2015. и 2016. годину. Пише о позоришту за недељник Време, као и за друге новине и часописе у земљи и иностранству. Њено стваралаштво за децу предмет је бројних театролошких студија, док међународни часопис о књижевности за децу ДЕТИЊСТВО/CHILDHOOD 2021. објављује текст Милана А. Мађарева под насловом „Драме за децу Марине Миливојевић Мађарев“, у коме су њене драме Иванине играчке, Камена срца, Вилинска метафизика и Три прасета анализиране и кроз теорију постмодернизма, која омогућава да се уз помоћ различитих стратегија открију нови путеви тумачења њеног аутентичног стваралаштва.
О КАМЕНИМ СРЦИМА
Камен, један од праелемената света симбол је мртве природе, постојаности, непомичности и отпорности на промене... У народној космологији камен се тумачи као ослонац, темељ, суштина и оса света. Међутим, ако се доведе у везу са симболиком срца као средиштем душе и духа, као што је у својој драми за децу то учинила Марина Миливојевић Мађарев, добијамо вишеслојан и вешезначан симболички спој који увек додатно инспирише на трагање за значењима... Управо је то била полазна основа за настанак представе за децу Камена срца према тексту поменуте ауторке која без сумње спада у ред најзначајнијих савремених стваралаца за децу на нашим просторима. Избору овог текста претходила је жеља да се за најмлађу позоришну публику постави дело савременог драмског аутора за децу, али нас пут којим смо се кретали током процеса рада пратећи идеју Марине Миливојевић Мађарев, водио много даље и дубље, све до тачке када можемо рећи да смо успели да створимо вишезначну, симболичку представу која из много разлога може бити занимљива и за одраслу публику, јер у драми Камена срца ауторка, како у својој студији истиче Милан А. Мађарев, истражује прожимање светова у духу постмодернизма. Миливојевићева је Камена срца скромно окарактерисала као „драмску игру”, у којој је по среди „прича о борби добра и зла која се одвија у најскровитијем, најтамнијем и најтајанственијем месту на свету – у души”. Ове речи асоцирају на то да је инспирација за комад био моралитет о коме се у времену данашњице све мање говори.
У драми, ауторка приказује потрагу четворо симболичких ликова за Бабарогом чије је име заправо Страх и Сумња. На том се путу, који је у драматургији трагања Марине Миливојевић Мађарев дат такође као симбол, срећемо са Храбрим Срцем који и није тако храбар, Брзим Ветром који није баш брз, Жужу која је заправо врло озбиљна и Принцезом Цинцу Линцу, која и није права принцеза... Та имена осликавају простор фикције ликова, тешко доступних домета до којих се стиже само суочавањем са самим собом, са сопственим страховима и сумњама... „Ова четворка у ствари жели да разреши сукоб са јунговском Сенком“, објашњава Милан А. Мађарев у свом аналитичком тексту.
Одговор на бројна питања и анализе којима смо се бавили у процесу рада на овој представи био је једногласан – играли смо се понекад жустро, понекад и замишљено, али смо се сасвим сигурно успешно заиграли и заједно стигли до упризореног сна у коме заједно са глумцима у појединим моментима представе сања и публика! Ствараоци ове представе имали су циљ да се обрате публици у што већем обиму, имајући у виду и развијајући могућност да је у стилу комедије дел арте, прилагоде различитим узрастима и старосним добима, јер централна тема, а то је страх, тиче се свих без обзира на године.
Бојана Иванов-Ђорђевић