Народно позориште Сомбор
БЕСНИЛО
Борислав Пекић

РЕЖИЈА: Борис Лијешевић

ДРАМАТИЗАЦИЈА: Федор Шили
СЦЕНОГРАФИЈА: Марија Калабић
КОСТИМОГРАФИЈА: Биљана Гргур
КОМПОЗИТОР: Давид Клем
СЦЕНСКИ ПОКРЕТ: Ива Ђукић
ЛЕКТОР: Дејан Средојевић
АСИСТЕНТ РЕДИТЕЉА: Растко Торлаковић


ИГРАЈУ:

Др Лук Комаровски: МАРКО МАРКОВИЋ
Даниел Леверквин/путник: БРАНИСЛАВ ЈЕРКОВИЋ
Габријел: НИНОСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ
Др Џон Хамилтон/путник/полицајац: НИКОЛА КНЕЖЕВИЋ
Др Фредерик Либерман/путник: САША ТОРЛАКОВИЋ
Луис Соренсен/путница: ИВАНА В. ЈОВАНОВИЋ
Моана Тахаман/докторка: АНА РУДАКИЈЕВИЋ
Мајор Хилари Лофорд: СРЂАН АЛЕКСИЋ
Стилман/путник: НЕМАЊА БАКИЋ
Су Џенкинс/путница: КСЕНИЈА МИТРОВИЋ
Јан Комаровски/путник: АЛЕКСАНДАР РИСТОСКИ
Адриан Голдман/путник/Накамура/Шерон,пас: СТЕФАН БЕРОЊА
Алис Лумли/госпођа Џенкинс/путница: БИЉАНА КЕСКЕНОВИЋ
Мајка Тереза/путница: ДРАГАНА ШУША

Инспицијент: Зоран Вучковић
Суфлер: Нинослав Вранић


„БЕСНИЛО“: КАЗАЛИШНО ЧИТАЊЕ
ПЕКИЋЕВА АНТОЛОГИЈСКОГ РОМАНА

„Беснило“ је први у посљедњој Пекићевој романескној трилогији, дистопијској и апокалиптичној, коју заокружују још и романи „Атлантида“ и „1999“. Укратко, сва три романа „заокупљена“ су једним и кључним тематом: судбином свијета, наиме нас као хомо сапиенса, наводних „људи духа“ чију „бесмртну душу“ - у коју смо стољећима вјеровали - напрасно угрожавају, нападају, најпослије и разарају управо „чудовишта“ која је дотични сапиенс створио сам. Из знатижеље, каприца, охолости, пусте жеље за доминацијом и за вјечитим и све већим успјесима (који се збирно називају напретком, цивилизацијским). Играјући се Бога, стољећима већ, неопрезни је и наводно горди сапиенс посве занемарио/превидио могућност како му властитоизмишљени „створови“ и „чудовишта“ могу измаћи контроли, побјећи, надиграти га. И претворити се у противнике. Смртне непријатеље. О томе говоре сва три Пекићева апокалиптичка романа. У којима је непријатељ јасно профилиран. И, нажалост, непобједив.

(Одломак из рецензије Јелене Лужине, театролога)


БОРИСЛАВ ПЕКИЋ

Борислав Пекић рођен је 4. фебруара 1930. године у Подгорици. Живео је у Подгорици, Новом Бечеју, Мркоњић - Граду, Книну, Цетињу и Баваништу у Банату. Од 1945. године живео је у Београду, где је похађао Трећу мушку гимназију и матурирао 1948. године. Од 1948. до 1953. је био на издржавању казне у КПД Сремска Митровица и КПД Ниш као припадник СДОЈ. Био је осуђен на петнаест година строгог затвора, али је 1953. године помилован. Студирао је експерименталну психологију на Филозофском факултету Београдског универзитета. Радио је од 1958. до 1964. године као драматург и сценариста у филмској индустрији и био је аутор је бројних филмова. Према његовом тексту „Дан четрнаести“ снимљен је филм који је представљао Југославију 1961. године на филмском фестивалу у Кану. Први роман, Време чуда, објављује 1965. године. Од 1971. године живео је и радио у Лондону. Пекић је већ Временом чуда изазвао велико интересовање широке читалачке јавности. Наредним књигама сврстао се у водеће и најплодније југословенске писце. Жанр романом Беснило (1983) Пекић је из историјске тематике одступио и сачинио дело са елементима трилера који се збива на једном од највећих светских аеродрома – лондонском Хитроу. То је својеврсна апокалиптична визија света у којем живимо.