Београдско драмско позориште
Јохам Волфганг Гете
„(Пра)фауст“

РЕЖИЈА: Борис Лијешевић

ПРЕВОД: Бранимир Живојиновић
ДРАМАТУРГ: Федор Шили
СЦЕНОГРАФ: Александар Денић
КОСТИМОГРАФ: Марина Сремац
КОМПОЗИТОРИ: Стефан Ћирић, Давид Клем
КОРЕОГРАФИЈА И СЦЕНСКИ ПОКРЕТ: Соња Вукићевић
СЦЕНСКИ ГОВОР: др Љиљана Мркић Поповић


ИГРАЈУ:

Фауст: СВЕТОЗАР ЦВЕТКОВИЋ
Мефисто: ОЗРЕН ГРАБАРИЋ
Маргарета: ИВА ИЛИНЧИЋ
Марта: МИРЈАНА КАРАНОВИЋ
Студент, Фрош: ИВАН ТОМИЋ
Брандер, Валентин: ДАНИЕЛ СИЧ
Вагнер, Зибел: ИВАН ЗАРИЋ
Алтмајерка, Лиза: СТАНИСЛАВА НИКОЛИЋ
„Не уведи нас у искушење“


НЕ УВЕДИ НАС У ИСКУШЕЊЕ

Фауст је део животног пута, када све што смо градили, чему смо живот посветили изгледа промашено и без смисла, спремни да све бацимо у воду зарад само једног тренутка утехе. Једини излаз је искушење. Човек када хрли у искушење, не да би доказао своју верност и постојаност, већ да би у паду нашао олакшање. Да би се осветио себи и свом промашеном животу и макар у болу осетио прави живот… Да би казнио своје године које су прошле, јер он хоће назад у живот, у младост, у страст, необузданост, загрљај. У таквим тренуцима нас слуша и гледа цела васиона. И Господ који ћути и чека, али и ђаво који све чежње може да испуни и да врати време и младост и лепоту, виталност, жену…Само тражи да му пружиш руку и прихватиш искушење и већ имаш све. Све осим слободе. Ђаво даје илузију слободе и држи те у власти. Кад приметиш да си у његовој власти, то више није важно, јер и више ниси онај који си био. Фауст је последња борба у којој не помаже ни памет ни образовање. Најпаметнији човек остаје без свих аргумената којима се током живота оружао, без знања, без мудрости, без смирености. Где је онда помоћ? Како се борити? „Фауст“ је најтеже од свих искушења- искушења бесмисла. Ово је комад о чежњи за животом.

Борис Лијешевић


ЈОХАН ВОЛФГАНГ ФОН ГЕТЕ

Јохан Волфганг фон Гете (Johann Wolfgang von Goethe) био је немачки песник, романописац, драмски писац, администратор, научник, геолог, ботаничар, политичар и филозоф. Рођен је 28. августа 1749. године у Франкфурту на Мајни као дете образованог али изразито строгог оца и мајке која је била ћерка тадашњег председника Франкфурта. Још као дечак писао је приче, учио грчки, француски и латински. Похађао је часове плеса, јахања и мачевања, а љубав према луткарском позоришту наследио је од мајке. Студирао је најпре право у Лајпцигу, а онда Страсбургу. Време паузе у формалном образовању провео је на кућном лечењу, када се у самокритичном расположењу појачано заинтересовао за религиозну мистику, алхемију, астрологију и окултну филозофију. Упоредо са правом учио је хемију, анатомију и физику. Умро је 22. марта 1832. године у Вајмару, чији је био и председник пуних десет година. Имао је велики утицај на многе писце и мислиоце 19. века. Његов допринос науци укључивао је и рад у физици и биологији. Многе песме које је написао компоновали су велики композитори попут Франца Шуберта, Роберта Шумана, Јоханеса Брамса, Хуга Волфа и Јохана Штрауса. Његово најпознатије дело „Фауст“ чијем је писању посветио већи део живота. У младости је написао прву верзију „Фауста“. Тематика овог дела базира се на легендарном карактеру о човеку по имену Фауст. У овој причи о алхемичару вођеним личним интересима који продаје душу ђавлу, Гете је успео да премости јаз између старе приче и савремених схватања човека у потрази за задовољствима.