Јован Стерија Поповић
Адаптација и режија: Александра Урошевић
Сценографија и костим: Софија Лучић
Сценски говор: Саша Латиновић
Избор музике: Александра Урошевић
Инспицијент и суфлер: Мерима Огризовић
Организатор: Маја Јакшић
В.д. директора: Иван Ђорђевић
Играју:
АГНИЦА - Јована Божић / Ана Чупић
МАРТА - Тамара Тамчи Тоскић
САМУИЛО - Иван Ђорђевић
АВРАМ - Срђан Радивојевић
ТОДА - Јована Андрејевић Грујић
ДР МАКАРИУС - Моника Болдовина Бугле
ДИМИТРИЈЕ - Милош Ђуровић
Техника:
Технички директор: Драгослав Добросављевић
Мајстор тона: Илија Момиров
Мајстор светла: Горан Ристић
Реквизитер: Марко Топаловић
Декоратери: Миодраг Марјановић и Синиша Милетић
Гардаробер: Милица Лалић
Кројачки радови : Станика Лазић
Столарски радови :Војтечки Светозар
Возач: Чанковић Драган
Реч редитеља
„Сваки се дан моде измишљавају, а нико неће да заведе обичај да се старији не мешају у чувства девојке. “ Агница, Симпатија и антипатија
Мотив забрањене младалачке љубави чест је у Стеријиним комадима и Стерија увек држи страну младима у односу на њихове родитеље или друштвене конвенције које их ограничавају. Ипак, ниједан Стеријин комад није толико стао у одбрану воље једне жене као “Симпатија и антипатија или Чудновата болест”. Главном лику, Агници, родитељи не одобравају љубав према младићу Димитрију и зато она започиње јединствену, сценски узбудљиву игру обрнуте психологије, претвара се да је пала у чудну болест од које постаје видовита, за коју је једини лек - Димитрије. Могао је Стерија и да се подсмева манипулативности Агнице, да је бар мало казни, али он је решен да безусловно брани њене намере. То чини удешавајући околности тако да јој иду на руку - њени укућани су толико заслепљени бригом о сопственим интересима да су лака мета њене обмане. А тек доктор... Кад би био прави, Агничин план би одмах пао у воду. Али доктор Макаријус је од оних што профитирају практикујући лажне медицинске праксе - још један чест мотив Стеријиних комада и згодна веза са нашим временом у коме се псеудонаука са мрежа увлачи у свакодневицу, неретко доводећи у опасност наше здравље.
После покондирене Феме, материјалисткиње Јуце, разних "злих жена", да ли је Стерија имао намеру да нам подари једну Агницу - младу жену која одлучи да занемари оно што се од ње очекује, зна шта жели и не боји се да то и постигне? Ја верујем да јесте. На том је уверењу и заснована поставка ове представе, јер верујем, када би био наш савременик, Стерија би, као врстан критичар друштва, увидео неопходност за оваквим гласом за слободу.
АЛЕКСАНДРА УРОШЕВИЋ
Рођена 1985. године у Приштини.
Основне и мастер студије режије завршила на Академији уметности у Београду 2008, а затим и мастер студије – видео арт, на Факултету ликовних уметности у Новом Саду. Режирала је неколицину позоришних представа у земљи и региону, у Народном позоришту Стерија комад „Мама“ 2017, док је њен позоришни комад „Покупићу своје ствари и отићи ћу“ награђен Нушићевом наградом за оригинални драмски текст. Написала је две књиге за децу „Тачно отприлике“ и „Силвија и Луче“ у издању Лагуне. Ради као редитељка и уредница у Радио Београду.
СИМПАТИЈА И АНТИПАТИЈА или ЧУДНОВАТА БОЛЕСТ
Дело Симпатија и антипатија или Чудновата болест написано је 1841. или 1842. године, а изведено је први пут на сцени Театра на Ђумруку 14. маја 1842. године. На вршачкој позоришној сцени било је у поставци Милутина Каришика давне 1956, док је према овом Стеријином делу 1995. Здравко Шотра режирао ТВ драму.
Проучаваоци Стеријиног дела истичу да се његов драмски рад, у поетичком смислу, треба посматрати као сложена и разноврсна уметничка творевина. У равни трагедије и историјске драме, Стерија баштини поетичке идеје Аристотела, Хорација, Боалоа и Лесинга, те стваралачку праксу Виљема Шекспира, док се у равни комедије Стерија наслања на искуства старијих аутора, поново Шекспира и нашег Марина Држића, а затим Молијера и француске класицистичке комедије, те савременика Алфреда Коцебуа и немачке комедије просвећености. Од комедија карактера (Тврдица или Кир Јања, Покондирена тиква), преко комедија нарави (Београд некад и сад, Родољупци), до комедија интриге (Лажа и паралажа, Зла жена, Џандрљив муж, Женидба и удадба) и комедиографских пародија (Симпатија и антипатија или Чудновата болест), те "малих сцена" (Помирење, Превара за превару, Волшебни магарац, Судбина једног разума), које су најчешће утемељене на брзим водвиљским смењивањима догађаја, на комичним ситуацијама, забунама и неспоразумима.Текст Симпатије и антипатије или Чудновате болести, Стерија одређује као "пародију у два дејствија" јер се комични заплет заснива на исмевању познате новеле Преображења, популарног швајцарског писца немачког говорног подручја Алфреда Чокеа.
Стерија у предговорима својих комедија често расправља о природи комичног, о васпитној улози смеха или о друштвеним околностима које су биле подстицај или сметња за настанак појединих дела. Он често наглашава дидактичку функцију комедије тако што истиче да је циљ његовог писања био "исправленије", а мисао водиља "да у шали казана истина више него сува материја дејствује", при чему се човек "најлакше поправити даје кад се сам својим будалаштинама смејати почне".
Бојана Иванов-Ђорђевић
