ЈА САМ АКИКО
Ауторски тим представе:
Глумица - Софија Мијатовић
Редитељка - Миља Мазарак
Драматуршкиња - Исидора Милосављевић
Композитор - Никола Драговић
Сценографкиња - Мина Миладиновић
Дизајнер светла - Никола Маринков
Костимографкиња - Биљана Гругур
Асистент костимографкиње - Милош Јањић
Сценски говор - Милош Лазаров
Графичка дизајнерка - Маја Бабић
Организатор и продуцент: Бранислав Радовановић (БУДИ Фестивал - Бијенале дечјег уметничког израза, Дечја сцена ,,Пођи туда..." Културног центра Панчева)
Копродуценткиња: Соња Петровић (Фестивал еколошког позоришта за децу и младе)


О ПРЕДСТАВИ:

Представа ,,Ја сам Акико“ настала је по мотивима романа ,,Ја сам Акико“ Стефана Тићмија у копродукцији Фестивала еколошког позоришта за децу и младе и БУДИ Фестивала – Бијенале дечијег уметничког израза (Дечја сцена ,,Пођи туда..." Културног центра Панчева). Представа нас суочава са феноменом усамљености код деце и одрастањем у породици са само једним родитељем – као једном комплексном, озбиљном и важном темом за коју сматрамо да није довољно заступљена, како у књижевности, тако ни у позоришту за децу. Представа ,,Ја сам Акико” кроз визуру унутрашњег доживљаја света девојчице Акико, нуди другачији поглед на период одрастања и сазревања. Другачији по томе што мерило личне вредности није у томе колико Акико има пријатеља и ко су они, да ли она припада неким популарним друштвеним групама, колико се њено мишљење уклапа у мишљење већине, као ни то колико породица у којој одраста личи на оне из бајки. Представа ,,Ја сам Акико“ показује да усамљеност сама по себи не мора да буде страшна већ може да буде и лепа, узбудљива, инспиративна и креативна. Акико је пример како свако понекад може сам себи да буде забаван и добар друг. Представа ,,Ја сам Акико“ доказује и да монодрама може да буде велика позоришна форма када сви елементи једне представе заиграју равноправно.


Реч редитељке:

Представа ,,Ја сам Акико'' од лепезе тема из Тићмијевог романа у први план ставља однос детета и родитеља, кроз причу о одрастању без једног родитеља и о дечијој усамљености. У представи старија Акико, кроз успомене које вади из ,,својих кофера" присећа се кључних догађаја из детињства и превазилази своје унутрашње сукобе настале управо из односа са родитељима, што је некако неминовност и тачка у којој смо сви исти. Такође, Акико није обична девојчица, она је другачија од својих вршњака, она је мудра и затворена у свом свету али слободна и храбра у својим мислима, идејама и ставовима и као таква, представница је свих различитости које овај свет у којем живимо чине богатијим.
Акико је попут Малог принца - не воли бројеве, нема године, не верује у границе и поделе и упркос препоруци да је представа за децу узраста изнад 7 година, она позива и све оне који се осећају ,,одрасло'' да такође погледају представу.

Миља Мазарак


Реч драматуршкиње:

Акико је једна креативна, мудра, пуна магије девојчица и на први поглед њој све полази за руком. Она преокрене сваку ситуацију у игру, у забаву и у победу. Акико не мари за године, Акико не мари за меридијане, Акико не мари за оцене, Акико чак не мари ни за туђа мишљења. Као таква Акико је узор. Помало чак и недостижни узор. Међутим, унутар Акико дешавају се немири. Скривени су дубоко у њој и тек понекад неки немир крикне из ње. Управо ти немири Акико чине стварном. Чине је сличном нама. Она тада престаје да буде недостижна посебна Акико и постаје једна од нас. Она која нас разуме, која нас чује, која нас види и осећа.
Као драматуршкињи било ми је важно да у представи задржимо језик романа Стефана Тићмија због ког је Акико толико упечатљива, али ме је у исто време занимало шта се крије иза тих довитљивих и духовитих реченица. Управо у њима смо нашли њене, на први поглед, скривене страхове, чежње и усамљености. И управо тада смо нашли позоришни језик наше Акико. Тада је Акико могла да изађе пред публику, пред све нас и да нам исприча своју причу, откривајући и самој себи, разлоге због којих је одувек била другачија. Тек тада је Акико могла да стане пред нас и гледајући у своју душу, исприча због чега није увек било лако бити другачији. Са друге стране, публика, односно ми који је сада гледамо очи у очи дајемо јој ветар у леђа да се не боји да буде другачија јер никада више неће бити сама.

Исидора Милосављевић


Реч аутора романа ,,Ја сам Акико“:

Процес стварања ове представе је мелемаст и лековит. Преображај доживљавамо и ми и текст из дана у дан, од пробе до пробе. Све што имамо да кажемо или прећутимо налази се у коферима. А они су пуни магије. Акико се осећа комотно у Софијиној кожи, каже остала би тамо хиљаду, хиљаду година.

Стефан Тићми