КОМЕДИЈА ИЗ МРАКА - ОТКАЗАНО!
По мотивима комедије Петера Шефера “Мрачна комедија”
Режија и адаптација - Петар Пјер Рајковић
Сценограф и костимограф - Софија Лучић
Избор музике - Петар Пјер Рајковић

ЛИЦА:

Бринзли Милер, млади вајар - Милош Ђуровић
Керол Мелкит, његова вереница - Јована Божић
Госпођица Фернивал, средовечна уседелица - Соња Радосављевић
Пуковник Мелкит, Керолин отац - Срђан Радивојевић
Харолд Горинџ, власник продавнице - Иван Ђорђевић
Супанцинг, средовечна Немица, електричарка - Јована Андрејевић-Грујић v Клеа - Бринзлијева бивша љубавница - Вања Јањић
Георгина Бамбергер, грофица - Моника Болдовина – Бугле

Инспицијент - Мерима Огризовић
Организатор - Маја Јакшић
ВД директора - Снежана Удицки
Технички директор - Драгослав Добросављевић
Мајстор тона - Илија Момиров
Техничар светла - Горан Ристић
Реквизитер - Срђан Марин
Декоратер - Миодраг Марјановић
Декоратер 2 - Марко Топаловић
Гардеробер - Милица Лалић
Возач - Чанковић Драган


Петар Пјер Рајковић

Играч, солиста балета Народног позоришта у Београду, кореограф, сарадник за сценски покрет, глумац, редитељ и педагог, рођен је 05.06.1949. у Београду. У својој дугогодишњој каријери одиграо је многе значајне улоге као први солиста. Као кореограф и сарадник за сценски покрет радио је са водећим редитељима у нашој земљи. Био је такође творац кореографија за многе телевизијске емисије, шоупрограме и балете. Иза себе има преко 200 позоришних представа и више од 10 награда на различитим фестивалима.


Реч редитеља

Након толико година бављења позориштем на разне начине, најпре као играч, кореограф, сарадник за сценски покрет, режисер, поред свог сакупљеног искуства могу рећи да је најбитнија ствар стварања игра. Једини начин да останемо аутентични, да сачувамо радост стварања, да заиста креирамо нешто ново је способност да знајући сва правила посла којим се бавимо покушамо да се њима поиграмо као дете. Дајући себи ту слободу ми остајемо у истинској љубави и вези са професијом којом се бавимо. Тако сам се ја радићи комад "Комедија у мраку" поигравао глумачким изразом и игром избегавајући реализам. Уз малу адаптацију текста добили смо више женских ликова и на тај начин комад прилагодили ансамблу, доделили женама неке улоге и професије типичне за мушкарце јер живимо у времену када се та подела све више брише. Имао сам сјајну екипу глумаца који су исто тако храбро пристали да се играмо. Петер Шефер је једним једноставним потезом, стављајући читаву радњу комада у изненадни мрак због нестанка струје, написао одличну комедију околности у којој на најбољи начин, огољени, испливавају карактери ликова. Шта смо ми када нас људи не виде? Како се онда тумаче наше речи и колико важности имају? Доста питања може да се ишчита овде, али ако занемаримо то, надам се само да ће се публика слатко насмејати и забавити, што се и очекује од комедије.

Петар Пјер Рајковић


Петер Шефер

Петер Шефер (1926-2016) је енглески драматург, сценариста, романописац и аутор бројних награђиваних представа од којих је неколико претворено у филмове. Шефер је двоструки добитник награде Тони (1975. и 1979.) за представе „Еквус“ и „Амадеус“. Године 1977. је номинован за Оскара, док је 1984. и освојио ову престижну награду за најбољи сценарио филма Амадеус. Рођен је у јеврејској породици у Ливерпулу. Имао је и брата близанца Ентонија Шефера који је такође био драматург. Студирао је историју на Кембриџу, радио као рудар током Другог светског рата и као млад прихватао послове попут писара у књижари или асистента у Њујоршкој јавној библиотеци где је спонтано откривао свој таленат за драму. Његова прва представа под називом „Земља соли“ (1954) представљена је на Би-Би- Сију. Охрабрен овим успехом наставио је да пише и репутацију драматурга стекао 1958. продукцијом представе „Вежбе пет прстију“ која је премијерно изведена у Лондону где је освојила Награду за стандардну вечерњу драму. Када је касније пресељена у Њујорк, такође је 1959. награђена од стране Круга њујоршких драмских критичара. Највећи део Шеферовог опуса везан је за Национални театар који је основан 1963. У том периоду настају његова култна дела попут „Краљевског лова на Сунце“ (1964) и„Мрачне комедије“ (1965).

„Мрачна комедија“, јединствена мешавина филозофске и сатиричне драме, је у пракси урнебесна комедија која се дешава „у мраку“. Она осликава духовит поглед на лудорије групе ликова који покушавају да нађу излаз из мрачне собе. Млади уметник Бринзли Милер је тешкој финансијској ситуацији решио да доскочи „позајмицом“ намештаја комшије Харолда. Намештај „позајмљује“ да би фасцинирао оца веренице Керол, а томе прибегава док је комшија на путу. Комедија почиње ранијим, ненајављеним повратком комшије и нестанком струје, што производи низ непредвиђених комичних ситуација.