Дневник Ане Франк је вероватно једна од најпознатијих прича двадесетог века. Вођен током више од две године њеног скривања, Дневник је објављен убрзо после завршетка другог светског рата (1947. године у Амстердаму), и представља не само документ живота у ратним временима већ и покушај суочавања са ужасима Холокауста. Наиме, злочини модерног доба (нпр. колонизација света од већине европских земаља) достижу свој врхунац током прошлог века, када је технологија – чији се развитак најчешће доводио у везу са цивилизацијским напретком – омогућила масовну производњу смрти. Атомски напади на Хирошиму и Нагасаки, и индустрија смрти Трећег рајха симболи су слома хуманистичких начела, и представљају трауматично место у новијој историји Западног света. Ипак, потребу (и покушаје) симболизације оног незамисивог и даље прати полемика о представљивости Холокауста, те о импликацијама таквог чина унутар света уметности. Једноставно речено, питање које се поставља гласило би: да ли је морално бавити се реалним страдањима у циљу нечег другог, макар то било и стварање уметничког дела? На трагу оваквих промишљања настаје представа Ана Франк, и то на основи интегралних одломака из дневника. Инспирисана авангардном уметношћу, пре свега авангардним покретима из прве половине двадесетог века, представа Ана Франк посредством свог естетског плана у сећање призива идеју о уметности која може променити свет, и идеју о свету које би требало и које је могуће мењати. Другим речима, она се темељи на уверењу да уметничко дело, уколико делује проблемски, извесно утиче на друштвени амбијент у којем настаје. А у овом случају, надамо се, сезибилишући своју публику за патње другог.
Влатко Илић
Војислав Клачар
Текст: Ана Франк
Режија: Влатко Илић
Сценографија и костим: Војислав Клачар
Композитор: Момир Цветковић
Сарадник сценографа: Софија Лучић
Сарадник костимографа: Сенка Ђорђевић
Драматург: Бојана Иванов Ђорђевић
 
 
 
 
ТЕХНИЧКА ПОДРШКА:
Суфлер-испицијент: Мерима Огризовић;
Организатор: Вера Недељков ;
Шеф технике: Драгослав Добросављевић;
Шеф сцене: Борислав Крљић;
Мајстор тона: Илија Момиров;
Мајстор светла: Жељко Новаков;
Израда сценографије: Љуба Петронијевић;
Столарски радови: Светозар Војтечки;
Браварски радови: Иштван Фољан;
Реквизитер: Горан Марковић;
Израда костима: Слава Иванов, Милица Лалић;
Гардаробер: Милица Лалић;
Графички дизајн: Софија Лучић;
Фотографије: Младен Андрић;
Возач: Драган Чанковић
Премијера: 10.02.2016.