Реч редитеља

Рад на представи за децу „Тајна једног страшила“ за нас, њене ствараоце, остаће упамћена по томе што настаје у ванредним околностима, у атмосфери пандемије Корона вируса која траје више од годину дана и која је преобликовала уобичајени начин функционисања већине позоришта у свету, па тако и код нас. У том смо периоду сви били принуђени да мењамо животне навике, а спонтано се променила и наша слика о свету јер смо до недавно имали много више поверења у оно што нас окружује... Хтели или не, пропустили смо кроз себе многе страхове о којима нерадо говоримо, које нисмо до краја ни спознали нити прихватили. Свако се од нас вероватно потајно надао да ће у једном тренутну доћи до обрта, да ће све да прође, да ће се појавити неко страшило које ће отерати невољу, иако смо знали да се ни та промене не може десити без нашег напора и учешћа.

Питали смо се када ћемо и како да се вратимо театру, хоћемо ли успети да га сачувамо за будуће генерације упркос свему. Да се не бисмо више само питали, решили смо да се поново заиграмо и за нашу најмлађу публику направимо ову представу, да нашој деци пошаљемо поруку да се не брину, да смо ту и да чувамо наше позориште за њих и за време које долази. Поставили смо једно страшило да нас чува од духова злих, да отера стрес и победи бес и спремно чекамо да ову представу одиграмо за наше малишане када се за то стекну безбедни здравствни услови. Радост стварања и радост бивствовања у позоришту прожимала је сваки наш радни дан и сваку пробу и надам се да ће и публика то осетити. Уживали смо радећи једни крај других и једни за друге, а посебан елан овом раду давао је свеприсутни ентузијазам мојих колегиница глумица које су дале снажну потпору овој луткарско-драмској игри. Дизајн представе, а пре свега гигантске лутке креиране за главни лик инспирисан је радом једног од најпознатијих авангардних театара под називом Хлеб и лутке, а израдила их је уз Софију Лучић, Бојана Иванов-ђорђевић, која је покренула идеју да се једна оваква представа за децу придода нашем репертоару. (Иван Ђорђевић)

Реч ауторке текста

„Тајна једног страшила“ је прича о једном необичном момку из банатске равнице који потајно сања о неким за њега забрањеним стварима...Он је задужен да буде страшан, а ни мрава не би згазио, његов је задатак да тера птице, а тако радо разговара са њима. У његовој огромној глави није само слама, већ и велики снови, а испод његове похабане кошуље огромно срце које не сме свакоме да покаже. Због тога бира да сања и у том свету оствари своје тежње – да заплеше са ветровима, да филозофира са совом, да запева са враном. Док све време плете стихове од својих снова, он нам нежно открива да се и ван градова дешава много тога важног, да се и у сеоским атарима, у тим баштама и њивама које нас хране, рађају љубави, скривена надања, тајне... Ту је и тајна нашег страшила. Зар не би било дивно замаштати се над тим? Зар нам баш та маштања не чувају веру у неко боље сутра, у то да свака невоља има крај? О томе ће наши глумци на почетку представе запевати кроз својеврсну оду вршачким њивама и околним селима, коју је поред осталих сонгова компоновао Момир Цветковић, наш колега и композитор који нас је прерано напустио.

Небо ће ти светло дати.
Земља труд ће да ти врати.
И још једно правило –
Све нек чува страшило!

Бојана Иванов-Ђорђевић


ТАЈНА ЈЕДНОГ СТРАШИЛА

Режија: Иван Ђорђевић
Tекст: Бојана Иванов Ђорђевић
Сценограф: Софија Лучић
Костимограф: Софија Лучић
Композитор: Момир Цветковић
Инспицијент: Мерима Огризовић
Коришћени су костимографски радови Сенке Ђорђевић

Лица:
Ветар Фића, врана Маша – Тамара Тамчи Тоскић
Сова Совија, ветар Фигор – Моника Болдовина Бугле
Страшило песник – Иван Ђорђевић
Статисти - Фармери: Дарко Радак и Мишо Марчек