Представа, као зачарано огледало, открива слику о људској природи у њеним најинтимнијим и најстидљивијим тренуцима. Два лика са којим се гледалац, иначе, не би идентификовао, успевају кроз прикривени хумор публици да покажу како кукавичлук, немоћ и циклична природа нашег постојања доводе до тога да живимо зависећи од других или од судбине.
 
ТЕКСТ: Матеј Вишњек;
РЕЖИЈА: Влад Матеи Ајдер;
ИГРАЈУ: Разван Клопоцел
и Штефан Александар Форир;
 
 
 
 
 
 
 
 

На репертоару: 31.10.2017. у 20 часова, Мала сцена.
*

Spectacolul reflectă, ca o oglindă magică, spectacolul naturii umane în cele mai candide şi mai ruşinoase zvâcniri ale sale. Două personaje cu care spectatorul ar refuza instinctiv să se identifice reuşesc, cu un umor înşelător, să îi arate publicului mai mult decât ar vrea să vadă: laşitatea, pasivitatea, repetabilitatea existenţei noastre ne pot condamna la o viaţă trăită din mila altora sau a destinului.

*

 


0 коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *