Балава представља сурову анализу породице и породичних улога. Поставивши на сцену две генерације женских ликова, Дуња Матић поставља важна питања о улози коју жена има у данашњем друштву. Ауторка се храбро суочава и са проблемима трудноће и абортуса, приказујући их кроз визуру јунакиња које се према њима односе у складу са својим друштвеним улогама. Ауторка показује како чак и у одсуству мушкараца јунакиње њеног комада стварају односе са њима и своје идентитете граде управо кроз тај однос, било као мајке, сестре, девојке или супруге. Негде између Фокнерове „Буке и беса“ и Еурипидове „Медеје“, комад Дуње Матић ствара специфичну атмосферу мучности и агоније и покушава да доведе у питање традиционалне облике породице. Поред тога, на различитим нивоима интезивирају се питања мајчинства и односа мајке према детету, за који ауторка показује да може бити и више него проблематичан.

 

На репертоару: 28.01.2019. у 20:00 часова, велика сцена.

 
Реч редитеља:
Одлазак од куће, из родитељског „гнезда“, за моју генерацију је кључно и још увек нерешиво питање. Сигурно да има много разлога зашто је то проблем, у друштвеном, економском и алиментарном смислу, али има нешто и у недостатку одговорности људи моје генерације за сопствени живот, снове и страсти.

Дуња Матић је написала драму о свима нама, пишући о себи, и када то није директно она нити директно ми. Њена поетика можда асоцира на многе савремене писце, али највећа снага њене литературе је у једноставном, а поетском, одлучном, а нежном, економичном, а богатом, циничном, али рањивом поетском језику.

Дуња не слика те пасивне и апатичне младе људе, напротив, Балава се не плаши или ју је барем стид да се плаши, и баш тиме враћа младост и снагу на нашу сцену.

Била је велика привилегија и школа направити ову оазу рада и поезије, позоришта и врхунске глуме, које су ми пружиле глумице у овој представи.

Имати децу, наследнике и оне који долазе после нас, имати родитеље и бити родитељ, за мене је фокусирао главни проблем читаве генерације наших родитеља: никада нису разумели речи Душка Радовића, када им је поручивао „туците своју децу кад почну да личе на вас“.
Јер, како Дуња поручује са сцене: Шта ће ти дрво, да личи на тебе.
 
Продукција: Heartefact
Текст: Дуња Матић
Режија : Андреј Носов
Играју: Мирјана Kарановић, Јасна Ђуричић, Исидора Симијоновић, Тамара Беловић
Kостим и сценографија: Селена Орб
Музика: Драшко Аџић


0 коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *