Дани Српске у Србији Представа Народног позоришта Републике Српске “Последњи мејдан Петра Кочића“ Сценарио: Вуле Журић Режија: Небојша Брадић Tрадиционална манифестација Дани Српске у Србији биће ове године одржана од 15. до 21. септембра и имаће 32 програма у 43 извођења у двадесет градова Србије. У Народном позоришту “Стерија”, ову спектакуларну предстaву, моћи ћете да погледате у среду, 20. септембра 2017., у 20 часова на великој сцени. За више информација
Дани Српске у Србији Представа Народног позоришта Републике Српске “Последњи мејдан Петра Кочића“ Сценарио: Вуле Журић Режија: Небојша Брадић Играју: Жељко Еркић, Златан Видовић, Владимир Ђорђевић, Ђорђе Марковић, Наташа Иванчевић, Миљка Брђанин, Сандра Љубојевић, Данило Керкез, Горан Јокић, Борис Шавија, Рок Радиша, Александар Руњић, Бошко Ђурђевић Tрадиционална манифестација Дани Српске у Србији биће ове године одржана од 15. до 21. септембра и имаће 32 програма у 43 извођења у двадесет градова Србије. Прочитај више…
У Народном позоришту "Стерија" 04.09.2017. године одржана је прва читајућа проба за представу "Пигмалион", чија је премијера планирана за 20. октобар 2017. године и отварање 25. јубиларног Међународног фестивала класике "Вршачка позоришна јесен". Пигмалион, написан почетком XX века, је најпознатије дело идеалисте бритког пера, Џорџа Бернарда Шоа, критичара друштва, позоришта и музике. Ова драма Шоу је донела Нобелову награду за књижевност (1925) и Оскара за најбоље адаптиран филмски сценарио (1938). То је необична љубавна прича Прочитај више…
Бисту Бранислава Нушића, рад скулптора Бориса Дехељана, свечано је открила глумица и директорка Народног позоришта у Вршцу Марина Лазаревић. Сопрани Уна Марковић и Марија Вукићевић и пијанисткиња Катарина Чолаковић, ученице Музичке школе „Др Војислав Вучковић”, класе професорке Маје Ђокић, извеле су тим поводом музички програм. Једно од често постављаних питања: „Шта би данас на то рекао Нушић?“ ту, на балкону зграде где је биста постављена, заменило је питање:„Какав би данас био Нушићев поглед?“ Прочитај више…
Још једно Нушићево дело стигло је у пуном сјају на ивањичку Нушићијаду. ‘’Ожалошћена породица’’ у извођењу Народног позоришта ,,Стерија“ из Вршца одлично је оцењена од стране многобројне публике.Ову реалистичну комедију режирао је Владимир Лазић и премијерно је извео у мају 2014. године како би се придружио обележавању 150 година од рођења славног српског комедиографа Бранислава Нушића. Нушићевци који су напунили салу Дома културе до последњег места уживали су у одличном наступу глумачке поставе коју Прочитај више…
Настала на трагу истраживања предшколске публике, представа “Страшило и другари” завршни је део процеса радионичарског рада који је повезао ствараоце и публику представе знатно пре њеног настанка. Сценографкиња Софија Лучић, костимографкиња Сенка Ђорђевић и ауторка текста одржале су циклус радионица по свим објектима Предшколске установе “Чаролија” у Вршцу на којима је централни лик овог комада настајао поступно, како у драматуршком, тако и у естетско – луткарском домену. “Извајано” заједничким снагама малишана и уметничког тима наше Прочитај више…
Филозофски театар за децу или филозофија за почетнике кроз призму позоришта за децу Основа идеје рада на оваквом несвакидашњем споју у коме је један од наших задатака био да направимо инклузивну представу, била је промишљање везе између филозофије и позоришта и могућности да та веза буде лајт мотив нове позоришне приче за децу. Основни изазов био је инплементирати у ток представе рад са децом са сметњама у развоју и укључити их као извођаче заједно са Прочитај више…
Језичка замка за вука Циле, Миле и Жиле, три прасећа хајдука, освојили територију у некој жиром богатој шуми и решили да граде кућу. Али та три прасета више брбљају, и то, пазите, у стиху, него што раде! Прасећа посла – петљају, препиру се око избора грађе. Вук, иако једна шепртља стара, искористи њихову неслогу и сруши им дом два пута- прво онај од сламе, па потом и од дрвета. А ви знате добро, да се Прочитај више…
Једна од најпознатијих бајки о девојчици са црвеном капом која настрада зато што није слушала своју маму већ је скренула са утабане стазе и разговарала са непознатима, у драмском писцу Александру Поповићу нашла је надахнутог критичара друштва и менталитета. Наиме, иако је Црвенкапа Александра Поповића настала шездесетих година прошлог века, она је још тада била иронична самокритика урушеног система вредности Црвенкапина другарица Иванка не иде у школу јер зна да ће је запослити теча руководилац Прочитај више…
“…драма Виктимолошка прича, настала као реплика на Зоолошку прочу Едварда Олбија. (…) Код Ковкеа Маја и Ненси су жртве друштва које је изгубило све моралне норме, али и више од тога, које је изгубило потребу за постојањем етичких корелатива. Кад нема морала – парафразирамо достојевској – све је допуштено; морални кодески омогућавају успостављање одређених правила понашања, а на поштовању тих принципа заснива се фугционисање друштвене заједнице. (…) Ковке јунакиње смешта у затворени простор, модни бутик, Прочитај више…