Земљаци

По мотивима текста ЕМИГРАНТИ Славомира Мрожека; Колективна режија: Иван Ђорђевић и Срђан Радивојевић   На репертоару: 28.05.2019 у 20:00 часова, велика сцена.   ИГРАЈУ: Иван Ђорђевић; Срђан Радивојевић;   ТЕХНИЧКА ПОДРШКА: Суфлер-испицијент: Мерима Огризовић; Организатор: Вера Недељков; Шеф технике: Драгослав Добросављевић; Шеф сцене: Борислав Крљић; Мајстор тона: Илија Момиров; Мајстор светла: Жељко Новаков; Реквизитер: Горан Марковић; Гардаробер: Милица Лалић; Премијера: 26.09.2015.

Лаку ноћ мајко

“Најбоље је да пишете о стварима које вас највише плаше. Успех је тада загарантован”, речи су Марше Норман, америчке списатељице и ауторке светски прослављене драме “Лаку ноћ мајко” написане 1981. Психолошка драма о страху од живота и страху од смрти и данас се изводи широм Европе и света. На вршачку позоришну сцену доспела је 2011. године када је режију потписао Тибор Вајда. 2016. на иницијативу глумица које је изводе, Соње Радосављевић и Монике Болдовоне-Бугле, враћа Прочитај више…

Необично вече

Зашто баш Необично Вече и зашто баш Вршац? Пођимо редом: Најпре, Зато што текст има лепу, пуну обрта, занимљиву и узбудљиву причу, која се сваког у гледалишту тиче, на овај или онај начин. То је оно што публика веома воли. Затим, Зато што се писац потрудио да створи такве ликове који глумцима пружају шансу да покажу шта знају и колико могу и умеју. То је оно што глумци воле. Па онда, Зато што дело редитељу пружа Прочитај више…

Едмунд Кин

За драму, Едмунд Кин, Хади Kурић је добио годишњу награду за најбољи текст у области Валенсије и био номинован за годишњу награду као најбољи глумац. Исту је написао 2004. године, када његова компанија Позориште Отпора и премијерно изводи комад.“ Будући да сам и сам режисер и глумац покушао сам да створим лик близак ономе сто реално знам, осећам и мислим о нашој професији. Шест лица носе радњу у којој Едмунд Kин, славни глумац, одлучује да Прочитај више…

Ана Франк

Дневник Ане Франк је вероватно једна од најпознатијих прича двадесетог века. Вођен током више од две године њеног скривања, Дневник је објављен убрзо после завршетка другог светског рата (1947. године у Амстердаму), и представља не само документ живота у ратним временима већ и покушај суочавања са ужасима Холокауста. Наиме, злочини модерног доба (нпр. колонизација света од већине европских земаља) достижу свој врхунац током прошлог века, када је технологија – чији се развитак најчешће доводио у Прочитај више…

Зла жена

Зло, реч коју вероватно свако од нас изговара често током дана, неретко и више пута. Живимо у свету у којем зло навире иза свког угла, искаче у различитим облицима, некад непрепознатљиво, некад скривено под разним маскама, некада директно. Многи писци су се бавили темом зла, покушавали да докуче одакле долази, шта је то зло, како да га дефинишу, како да га дсвлсфсју и победе, али, чини се, да оно измиче, не да се. Једна мисао Прочитај више…

Ожалошћена породица

”…У Ожалошћеној породици комично се остварује низањем ситуација, па се чини као да прелиставамо непознати породични албум у коме су слике из живота породице поредане хронолошки, али тако да свака представља заустављени тренутак неког важног догађаја. Умјесто јединственог централног заплета, за који се, како каже Гогољ, морају да „вежу сва лица“ у комаду, Нушић је монтажом секвенци остварио други дио Гогољеве максиме, „захватајући оно што узбуђује више или мање сва лица“ у комедији. И зато Прочитај више…

Стара времена – гостовање у Зрењанину

Харолд Пинтер је Нобеловом наградом награђени енглески писац и сценарист. Сматра се једним од најутицајнијих британских драматичара- Најпознатије драме су му The Birthday Party (1957), The Homecoming (1964) и Betrayal (1978), од којих је сваку адаптирао у филм. Пинтер ствара свет у коме у исто време глорификује и деградира љубав. На један чудан начин увлачи публику у своју баналну причу, а с друге стране, постоји нешто више од тога. Ово није само прича о љубавном Прочитај више…

Ожалошћена породица – гостовање у Ивањици

”…У Ожалошћеној породици комично се остварује низањем ситуација, па се чини као да прелиставамо непознати породични албум у коме су слике из живота породице поредане хронолошки, али тако да свака представља заустављени тренутак неког важног догађаја. Умјесто јединственог централног заплета, за који се, како каже Гогољ, морају да „вежу сва лица“ у комаду, Нушић је монтажом секвенци остварио други дио Гогољеве максиме, „захватајући оно што узбуђује више или мање сва лица“ у комедији. И зато Прочитај више…