Ана Франк

Дневник Ане Франк је вероватно једна од најпознатијих прича двадесетог века. Вођен током више од две године њеног скривања, Дневник је објављен убрзо после завршетка другог светског рата (1947. године у Амстердаму), и представља не само документ живота у ратним временима већ и покушај суочавања са ужасима Холокауста. Наиме, злочини модерног доба (нпр. колонизација света од већине европских земаља) достижу свој врхунац током прошлог века, када је технологија – чији се развитак најчешће доводио у Прочитај више…

Зла жена

Зло, реч коју вероватно свако од нас изговара често током дана, неретко и више пута. Живимо у свету у којем зло навире иза свког угла, искаче у различитим облицима, некад непрепознатљиво, некад скривено под разним маскама, некада директно. Многи писци су се бавили темом зла, покушавали да докуче одакле долази, шта је то зло, како да га дефинишу, како да га дсвлсфсју и победе, али, чини се, да оно измиче, не да се. Једна мисао Прочитај више…

Ожалошћена породица

”…У Ожалошћеној породици комично се остварује низањем ситуација, па се чини као да прелиставамо непознати породични албум у коме су слике из живота породице поредане хронолошки, али тако да свака представља заустављени тренутак неког важног догађаја. Умјесто јединственог централног заплета, за који се, како каже Гогољ, морају да „вежу сва лица“ у комаду, Нушић је монтажом секвенци остварио други дио Гогољеве максиме, „захватајући оно што узбуђује више или мање сва лица“ у комедији. И зато Прочитај више…

Стара времена – гостовање у Зрењанину

Харолд Пинтер је Нобеловом наградом награђени енглески писац и сценарист. Сматра се једним од најутицајнијих британских драматичара- Најпознатије драме су му The Birthday Party (1957), The Homecoming (1964) и Betrayal (1978), од којих је сваку адаптирао у филм. Пинтер ствара свет у коме у исто време глорификује и деградира љубав. На један чудан начин увлачи публику у своју баналну причу, а с друге стране, постоји нешто више од тога. Ово није само прича о љубавном Прочитај више…

Ожалошћена породица – гостовање у Ивањици

”…У Ожалошћеној породици комично се остварује низањем ситуација, па се чини као да прелиставамо непознати породични албум у коме су слике из живота породице поредане хронолошки, али тако да свака представља заустављени тренутак неког важног догађаја. Умјесто јединственог централног заплета, за који се, како каже Гогољ, морају да „вежу сва лица“ у комаду, Нушић је монтажом секвенци остварио други дио Гогољеве максиме, „захватајући оно што узбуђује више или мање сва лица“ у комедији. И зато Прочитај више…