„Чему овај живот без љубави“

Програм 28. међународног фестивала класике ” Вршачка позоришна јесен” под слоганом ”Чему овај живот без љубави“ конципиран је тако да потврди високи естетски домет претходних фестивала. Према пропозицијама Фестивала селекциони поступак требало би да траје до краја јуна 2020., али због ванредног стања изазваног Корона вирусом у селекцији су представе које су настале и премијерно изведене у периоду јул 2019. – март 2020. У том периоду селектор је одгледао више од двадест представа из овогодишње продукције и на основу тога сачинио избор представа за 28. Међународни фестивал класике ” Вршачка позоришна јесен” који би требао да се одржаи крајем октобра 2020. године.

Селектор за такмичарски програм 28. Фестивала предлаже следеће представе:

Ј. Поповић Стерија
Покондирена тиква
Режија: Ђурђа Тешић
Народно позориште „Стерија“
Ново сценско тумачење Покондирене тикве, громадног дела нашег комедиографског наслеђа одликује ефектан заокрет одавно изанђалог приказа Феминог карикатуралног држања и њеног трапавог помодарства као главног изворишта комике. Та се радикална промена очитује у атмосфери представе: поткрај представе простор узорне грађанске куће прображава се у стилизовану кабаретску сцену најављујући тако Фему нашег доба и потонуће целог њеног окружења у свеопшти кич риалитy смера, довољно да рафинираног гледаоца нашег доба грохотом насмеје и забрине.

Албер Ками
Калигула
Режија: Снежана Тришић
Народно позориште Београд
Од Камијевог филозофског текста који садржи и метафизичку димензију, Снежана Тришић изградила је осавремењену трагичну фарсу, са примесама гротеске. Важна питања ове представе су шта све значи бити човек, зашто и како живимо, зашто трпимо овај живот. Представа је заснована на снажној поетичној деструкцији норми савременог друштва и најскривенијих кутака људске душе. Калигула је у потрази за излазом из апсурдистичког света у коме нема више верске, моралне нити политичке постојаности. На позорници се испитује дејство аутократске владавине, тираније и диктатуре на положај појединца, друштвене групе и систем.

Виљем Шекспир
Много буке ни око чега
Режија: Ива Милошевић
Југословенско драмско позориште Београд
Ива Милошевић у представи Много буке ни око чега насталој према Шекспировој комедији из таковзваног “сунчаног” раздобља, истражује где је нестала вера у љубав и откуд данас тај њен сурогат у виртуелном виду и материјалним вредностима потрошачког друштва. У одговорима на та питања мешају се тамни и светли тонови, преплићу комично и трагично. Централно питање које исијава из представе јесте зашто живимо, шта у нашим животима има предност, ако нема правог љубавног занесењаштва. Представа снажног катарзичног дејства, наводи гледаоца да се присети да је љубав у основи света.

Едвард Олби
Ко се боји Вирџиније Вулф
Режија: Ленка Удовички
Београдско драмско позориште Београд / Kazalište Ulysses Бриони (Хр)
Трагање за љубављу у свету без милости карактерише и драму Ко се боји Вирџиније Вулф . Суптилна анализа нарушених породичне идиле и психолошко сецирање ликова,иде у смеру апсурда, као најистакнутијег осећања у времену несигурности. Бесциљност тако постаје поглед на свет, а приступ стварности изразито комедијски. Ленка Удовички осветљава различите нивое Олбијеве драме тако што прибегава методу психолошког реализма. Резултат је интригантна,значењски богата, глумачки атрактивна представа у којој Раде Шербеџија игра улогу која представља један од врхунаца у његовом глумачком посланству.

Иво Андрић
Травничка хроника
Режија: Никита Миливојевић
Српско народно позориште Нови Сад/ Народно позориште Сомбор.
Интропсективност, суптилност нарације романа Травничка хроника Никита Миливојевић преточио је у снажне визуелне слике о конзулским временима босанског вилајета, између 1807. и 1814. године, у којима је Травник место пресека свих контраста и апсурда. Драма почива на упорном покушају странца да разуме свет касабе, његову логику и понашање. Конзул пролази кроз седам година фантазмагорије од које понекад ноћу не може ни да спава. Од тих слика стварност му се окренула потпуно другачије. Актуелна, снажна представа о вечитом неразумевање странаца, за наше сударе и додире, наслеђене љубави и мржње, право и правду.

Јован Стерија Поповић
Женидба и удадба
Режија: Јана Маричић
Књажевски српски театар Крагујевац
Представа умереног ритма, у којој је су ликови више гротескни, него карикатурални. Показује се да су и љубав и брак, чиста трговина, али таква да у њој нико не профитира. Отуд у овој представи нема оног караткеристичног Стеријиног смеха, него је то горки смех јонесковске врсте који гледалац нашег доба, навикнут на најбестијалнија извитоперења људског духа и природе, много боље разуме.

Ђорђе Лебовић
Semper idem
Режија: Горчин Стојановић
Народно позориште Сомбор
Грандиозна позоришна творевина Semper idem, Народног позоришта из Сомбора, настала на основу истоименог романа Ђорђа Лебовића у драматизацији и режији Горчина Стојановића прати одрастање и зрење једног дечака у време који претходи рату и страдању јеврејске заједнице. То је аутентична, потресна и нежна театарска повест, у којој суровост света одраслих сагледана из перспективе детета бива натопљена лирским хумором. Упркос томе што траје представа траје шест сати, она плени сва гледаочева чула, концентрисаном и раскошном игром сомборског глумачког ансамбла.

Вршац, 25.06.2020. Ђура Мрђа,
Селектор фестивала

Категорије: Новости

0 коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *