”…У Ожалошћеној породици комично се остварује низањем ситуација, па се чини као да прелиставамо непознати породични албум у коме су слике из живота породице поредане хронолошки, али тако да свака представља заустављени тренутак неког важног догађаја. Умјесто јединственог централног заплета, за који се, како каже Гогољ, морају да „вежу сва лица“ у комаду, Нушић је монтажом секвенци остварио други дио Гогољеве максиме, „захватајући оно што узбуђује више или мање сва лица“ у комедији. И зато је Ожалошћена породица најмање комедија интриге а највише комедија нарави. Слично Стеријиним Родољупцима, у којима се јавља „групни портрет“ лажног родољубља, кад оно битно што узбуђује сва лица, тако је и у Ожалошћеној породици похлепа и пљачка основно покретачко узбуђење породице. Прелиставајући Нушићев породични албум, могуће је испод сваке слике ситуације, исписати одређену описну легенду…Низањем ових комичних породичних таблоа, Нушић ефектно показује како „хор пљачкаша“ све више захвата опсесија похлепе. Ово основно узбуђење изједа и разара „групу“ и доприноси деформацији и извитоперености…”

(Јосип Лешић Нушићев смијех, Београд, 1981, 61-66)

 

”Браћо и сестре, зар ви не видите да ово није фамилијарни споразум и договор,него пљачка”

Бранислав Нушић


 
СТРАХ : ПОКРЕТАЧ И ОКИДАЧ

“Мој хумор , изазивајући смех на уснама, ублажава суровост живота” говорио је велики комедиограф. Пратећи индикације великог познавоца стварног ЖИВОТА, када је И смех постао ексклузива, нашли смо се пред преад “великом” препреком : Шта урадити на плану егзистенције у времену сумњивих политичких И културних елита, када нам животи пуцају по свим шавовима И када су мука И чамотиња постали наши свакоднени пратиоци?Уверен да је “ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА” мала антологија смртних грехова које је велики маестро вешто обликовао у шармантну повест наших нарави, кренули смо у авантуру проналажења извора њиховог деструктивног понашања. Сви трагови су нас одвели до једног кључног жаришта : СТРАХ. Страх од старости, страх од сиромаштва, страх од усамљености, страх од…воде до безнађа И до анималне потребе да се почини безброј зала у име преживљавања. Могућности сценског рада на класичном тексту и могуће варијације на тематској основи вечног сукоба на релацији индивидуално и колективно, разоткривају бројне аномалије којима смо окружени. Актуелно преиспитавање је била наша обавеза.

Владимир Лазић


 

Гостовање: 28.08.2017 на фестивалу “Нушићијада”

 


Текст: Бранислав Нушић
Режија / адаптација / избор музике: Владимир Лазић
Драматург/ Текст сонгова: Миливоје Млађеновић
Сценографија и костим: Вања Поповић
Кореограф: Ферид Карајица
Креација маски и фризура: Драган Јеремић
Асистент сценографа и костимографа: Софија Лучић
Музички аранжмани: Мариан Тирви и Милош Добросављевић
 
ЛИКОВИ:
Агатон – Душан Јакишић к.г.
Симка – Дојна Андрејевић Петровић
Танасије Мирча Оморан / Јонел Куђија
Вида – Моника Болдовина Бугле
Прока – Иван Ђорђевић
Гина Тамара Тамчи Тоскић
Сарка – Соња Радосављевић
Трифун – Драган Џанкић
Мића – Срђан Радивојевић
Адвокат –  Иван Вуков к.г. / Виктор Анђелић к.г.
Даница – Јована Андрејевић к.г.
 
ТЕХНИЧКА ПОДРШКА:
Суфлер-испицијент: Мерима Огризовић;
Организатор: Вера Недељков;
Реализација маске и фризуре: Исидора Секулић;
Сарадник костимографа: Сенка Ђорђевић;
Шеф технике: Драгослав Добросављевић;
Мајстор тона: Илија Момиров;
Мајстор светла: Жељко Новаков;
Столарски радови: Светозар Војтечки;
Браварски радови: Иштван Фољан;
Реквизитер: Горан Марковић;
Израда костима: Слава Иванов
Гардаробер: Милица Лалић;
Декоратери: Драган Чанковић, Борислав Крљић
Графички дизајн: Софија Лучић

Премијера: 05.05.2014.

0 коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *