Loading Events

« Све представе

  • Ова представа је прошла.

Евгеније Оњегин

октобар 21, 2018 од 20:00 - 22:00

Позориште младих Нови Сад
Александар Сергејевич Пушкин

У намери да младима дочара већност и вечитост романтичарског Евгенија Оњегина, уз истовремено отклањање онога што је, чак и у великом Пушкину анахроно, односно изван актуелног поимања литерарног, Борис Лијешевић, уз помоћ драматизације коју је спретно урадио Федор Шили, жгушњава и убрзава проток времена и романескне радње, претварајући их драмско ткиво. (…) Поетску димензију Пушкиновог дела, која се, поред емотивне температуре, налази и у форми – роман је написан у стиховима, Лијешевић (и Шили) решава тако што описе, ток радње, објашњења, публици сопштава у сажетом прозном облику. Том “диференцијацијом” оригиналног текста, редитељ добија и ефектан и ефикасан начин да драматизује линеарни Пушкинов наратив…. Борис Лијешевић ствара добру представу која може да буде и образац који путем се може ићи у “осавремењавању” класике.

Зоран Славић


 

Слобода или празнина

Евгеније Оњегин је прародитељ данашњих генерација које своју слободу носе високо, доживљавају је као идентитет, па и смисао живота. А да ли је уопште познају? Љубав, пријатељство и сваку вриједност ће жртвују зарад те примамљиве илузије иза које се често крију хладноћа и празнина – пороци Пушкиновог али много више нашег времена. Они долазе као симпатична и пролазна мода, али брзо показују застрашујуће наличје јер за собом остављају пустош, уништене Љубави, идеале, снове, везе и пропуштене шансе. Оњегинова празнина није пасивна тишина, нити простор креације, већ тамна и агресивна сила која гута, прождире и тражи жртве. Коб.

Евгеније Оњегин је слика свијета. Вријеме које долази. Вријеме хладне и празне душе, које његује егоизам као одбрамбени механизам, као животни кредо и поуку. Вријеме које уздиже бунт, презир и иронију, а унижава њежност, емотивност, поезију, Љубав, наивност и љепоту.
Пушкин је препознао Оњегина као знак пропадања, декаденције модерног градског живота. Данас се тај симптом развио у генерацијску болест која завршава у самоћи, у потрошеном животу без Љубави и смисла.

Борис Лијешевић


 
 

Из медија

У суботу 16. децембра на великој сцени Позоришта младих десио се значајан позоришни чин, десила се премијера за памћење, десио се један нови Оњегин. Прво оптужени за наведни значајан чин је већ поменути Борис Лијешевић. Зашто „значајан“? Зато што, како каже Наташа, Гвозденовић: „Позориште које ствара Борис Лијешевић полази од тврде стварности, а упориште налази у сопственом чаробњаштву. Због свега тога креација која у његовим представама настаје је она која гледаоца дира и позива.“2 Ипак, до те креације које гледаоца дира и позива се не долази чаробним штапићем већ знањем, озбиљним припремама, избором правих сарадника, разумевањем и посвећеним радом. Све то и понешто више смо имали прилику да видимо наведене вечери на сцени Позоришта младих.
Редитељ је одговоран за тачност тумачења предлошка тј. драмског текста. Он окупља ауторски тим који мора да дише као један, почевши од драматурга (Федор Шили) са којим је на „пер се“. Када видите костимографска решења (Милице Грбић Комазец) јасно вам је да је у „дослуху“ са редитељем урађено све тачно како треба, да костим може да вам на сцени исприча део приче. Као пример, како то раде мајстори свог заната, за студенте костимографије може да послужи сцена преоблачења Татјане из младог сеоског девојчурка у екстравагантну даму из високог друштва, још као случајно и да се назначи проток времена.
Да су најједноставнија решења најбоља решења уверава нас сценограф (Уна Јанков), такође у дослуху са „врховним командантом“, са потпуно празном, белом сценом на самом почетку представе.Та сибирска белина вас у почетку заслепи да би вас са пар једноставних детаља у првом делу уверила да, уз мало маште, може да буде и степа, и салон, и кухиња, и радна соба растројеног јунака, и пољана за одсудни двобој са трагичним крајем… без предаха, исти ти елементи долазе сваки на своје место да би за други део представе, нехајно, били прекривени позлаћеном тканином, и ви се у следећем тренутку, налазите у балској дворани у сред Петрогарада…једноставно, функционално и ефикасно решење.
Ово је трећа Лијешевићева режија у Позоришту младих, значи познаје ансамбл и колике су му могућности, самим тим која и каква појачања су му потребна да би постигао жељени резултат. Оно што се зове кастинг3 у свом основном значењу није такмичење ни доказивање ко је бољи или лошији глумац већ избор карактера и адекватног глумца за одређени лик који се уклапа у тражени концепт.

 
Режија: Борис Лијешевић
Драматизација романа: Федор Шили
Редитељ: Борис Лијешевић
Костимограф: Милица Грбић Комазец
Сценограф: Уна Јанков
Стручни консултант: Тања Поповић
Асистенти редитеља: Мирјана Ђан и Ивана Јаношев
Судент на пракси: Ибро Сакић
Корепетитор: др Агота Виткаи Кучера
Избор музике: екипа представе
 
ИГРАЈУ:
Евгеније Оњегин – Пеђа Марјановић
Татјана Ларина – Кристина Савков
Владимир Ленски – Данило Миловановић
Олга Ларина, Дечак – Миа Радовановић
Степан – Иван Ђурић
Госпођа Ларина, Бака – Јелица Глигорин
Дада, Кнегиња Алина – Вера Хрћан Остојић
Зарецки – Слободан Нинковић
Генерал, Мсје Трике, Поп – Саша Латиновић
Акуљка, гђа Пустјакова, ћерка Кнегиње Алине – Неда Даниловић
Оњегинов Стриц, г.Бујанов – Драган Зорић

Детаљи

Датум:
октобар 21, 2018
Време:
20:00 - 22:00
Категорија:

Инфо

Светосавски трг 6
Вршац, 26300 Serbia
Телефон:
013 / 821-110
Веб сајт:
www.npsterija.rs

Организатор

НП Стерија
Телефон:
013 / 833-122
Имејл:
organizator@npsterija.rs
Веб сајт:
www.npsterija.rs