ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Убиство због љубави -"Последњи тренуци краља Александра и краљице Драге",НП "Стерија"

Дуодрама Радомира Путника, логично произашла из обимног истраживања историјских и животних околности династије Обреновић за изврсну ТВ серију, тиче се последње ноћи краља Александра Обреновића и краљице Драге, који сумирају своју љубав, због које ће бити стављени на стуб срама у српској јавности и, на крају, бити и сурово ликвидирани.

Краљ (Милош Ђуровић), у драмском смислу је неопредељен између фрустрираног, невољеног дечака и моћника, који треба да влада народом и државом. Краљица Драга (Тамара Тамчи Тоскић) је приказана као јака жена, склона манипулисању, но искрена у својој љубави за краља. Историјска чињенице су познате - и краљ и публика знају да се одсудни тренутак љиховог убиства ближи. Утолико је занимљивије што дуодрама Радомира Путника овај политички злочин, у драматичном тренутку јунака, пред њихову смрт, осветљава из још неколико углова, дајући могућност да гледалац уђе у интимну причу контроверзног пара, чија љубав је, због разлике у годинама и статуса супружника, друштвено дискриминисана.

На првом месту, писац открива дубоку чежњу краља Александра Обреновића за љубављу и блискошћу, ускраћеним му у детињству, због чега прелази преко свих гласина и сопствених сазнања о моралној неподобности његове супруге, која удајом постаје и краљица Србије. Милош Ђуровић ту истину, коју супрузи баца у лице, да верује у њене неподопштине, али да је управо као грешницу искрено воли, игра уверљиво и тачно, на самој граници између дубоке повређености и бајковитог краљевског јунаштва, што је сасвим нови моменат и одличан путоказ за другачије тумачење познатог историјског догађаја.

Тамара Тамчи Тоскић такође спретно спаја лукавост, амбицију, малограђанштину Драге Машин са за њу новом, дубоко искреном, истинитом љубављу краљице Драге Обреновић према свом мужу.

Ове две стварне историјске личности, у тексту Радомира Путника добијају достојно драмско рухо, и анамнеза њихове, за српску традицију срамотне љубави показује унутрашњу рањивост њихових карактера, заједничку за обоје, која их је спојила, али је историја не препознаје и не уважава.

Подијум на сцени, на коме они играју свој "данс макабр" (сцена и костим Софија Лучић) редитељки Снежани Удицки даје одличну могућност да се читава ова љубавно-историјско-злочиначка сторија схвати као игра у игри, позориште у позоришту, двострука интерпретација познатих чињеница, овога пута и из личних мотива.

Народно позориште Стерија је, римејком дуодраме значајног писца, добило не само добру и занимљиву представу познатог суграђанина, што једном театру даје аутентичан печат, него је и указало на одличну игру глумаца, по којој се види да ово може да носи велики репертоар, достојан славног српског писца, реформатора и активисте, Јована Стерије Поповића.

Вршачко позориште се, срећом и добром управом, и креће у том правцу.

Драгана БОШКОВИЋ
03. 06. 2024. у 18:54
ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ