Ана Франк
10.01.2016

Дневник Ане Франк је вероватно једна од најпознатијих прича двадесетог века. Вођен током више од две године њеног скривања, Дневник је објављен убрзо после завршетка другог светског рата (1947. године у Амстердаму), и представља не само документ живота у ратним временима већ и покушај суочавања са ужасима Холокауста. Наиме, злочини модерног доба (нпр. колонизација света од већине европских земаља) достижу свој врхунац током прошлог века, када је технологија – чији се развитак најчешће доводио у везу са цивилизацијским напретком – омогућила масовну производњу смрти. Атомски напади на Хирошиму и Нагасаки, и индустрија смрти Трећег рајха симболи су слома хуманистичких начела, и представљају трауматично место у новијој историји Западног света. Ипак, потребу (и покушаје) симболизације оног незамисивог и даље прати полемика о представљивости Холокауста, те о импликацијама таквог чина унутар света уметности. Једноставно речено, питање које се поставља гласило би: да ли је морално бавити се реалним страдањима у циљу нечег другог, макар то било и стварање уметничког дела? На трагу оваквих промишљања настаје представа Ана Франк, и то на основи интегралних одломака из дневника. Инспирисана авангардном уметношћу, пре свега авангардним покретима из прве половине двадесетог века, представа Ана Франк посредством свог естетског плана у сећање призива идеју о уметности која може променити свет, и идеју о свету које би требало и које је могуће мењати. Другим речима, она се темељи на уверењу да уметничко дело, уколико делује проблемски, извесно утиче на друштвени амбијент у којем настаје. А у овом случају, надамо се, сезибилишући своју публику за патње другог.

Влатко Илић

Војислав Клачар

Текст: Ана Франк
Режија: Влатко Илић
Сценографија и костим: Војислав Клачар
Композитор: Момир Цветковић
Сарадник сценографа: Софија Лучић
Сарадник костимографа: Сенка Ђорђевић
Драматург: Бојана Иванов Ђорђевић
 

       

ТЕХНИЧКА ПОДРШКА:

Суфлер-испицијент: Мерима Огризовић;
Организатор: Вера Недељков ;
Шеф технике: Драгослав Добросављевић;
Шеф сцене: Борислав Крљић;
Мајстор тона: Илија Момиров;
Мајстор светла: Жељко Новаков;
Израда сценографије: Љуба Петронијевић;
Столарски радови: Светозар Војтечки;
Браварски радови: Иштван Фољан;
Реквизитер: Горан Марковић;
Израда костима: Слава Иванов, Милица Лалић;
Гардаробер: Милица Лалић;
Графички дизајн: Софија Лучић;
Фотографије: Младен Андрић;
Возач: Драган Чанковић


Премијера: 10.02.2016.