Међународни фестивал класике „Вршачка позоришна јесен“ представља један од најзначајнијих позоришних догађаја у овом делу Србије. Основан почетком деведесетих година прошлог века, фестивал је настао из жеље да се у Вршцу афирмише класична драмска уметност и да се љубитељима позоришта омогући сусрет са најбољим остварењима домаће и стране сцене. Током више од три деценије постојања, „Вршачка позоришна јесен“ угостила је бројна реномирана позоришта, истакнуте редитеље, глумце и културне посленике из Србије, региона и Европе.

Фестивал је постао препознатљив по свом уметничком концепту који негује класични драмски репертоар, али и подстиче нова читања и савремене интерпретације великих дела светске и домаће драматургије. Сваке јесени, вршачка позорница постаје место сусрета традиције и модерности, искуства и младости, публике и уметника који заједно славе моћ живе речи и позоришне уметности.

Тридесет друго издање фестивала наставља да гради углед „Вршачке позоришне јесени“ као простора уметничког дијалога, инспирације и културног заједништва, потврђујући да класика, упркос времену, остаје вечито савремена.

Фестивал класике „Вршачка позоришна јесен“, 2025. одржава се од 28. октобра до 3. новембра. Фестивал ће традиционално отворити Народно позориште “Стерија” из Вршца, 28. октобра, представом Ј.С.Поповића „Родољупци“, у режији Атиле Антала и ове године то неће бити једино остварење које ће представити позориште-домаћина. У оквиру селекције ове године је и представа Професионалне сцене на румунском језику при НП „Стерија“, „Хамлет парти“, према мотивима Виљема Шекспира. Од Стерије до Шекспира, Тенеси Вилијамса и Душана Ковачевића, Нушића и Салвадора Далија, након домaћина за публику ће заиграти ансамбли из Београда, Зрењанина и Тивта.


32. Вршачка позоришна јесен
28.10 – 3.11.2025.
Позоришна сала НП „Стерија“, Вршац
________________________________________

Уторак, 28.10.
20:00 - Родољупци
НП „Стерија“, Вршац
Отварање фестивала
________________________________________
Среда, 29.10.
20:00 - Удовица живог човека
Звездара театар
23:00 - Hamlet Party
НП „Стерија“
________________________________________
Четвртак, 30.10.
20:00 - Трамвај звани жеља
Београдско драмско позориште
________________________________________
Петак, 31.10.
20:00 - Госпођа министарка, НП „Тоша Јовановић“
Зрењанин
________________________________________
Недеља, 2.11.
20:00 - Contra Mundum
Центар за културу, Тиват
________________________________________
Понедељак, 3.11.
20:00 - Добра, стара времена
Кабаре у част награђених
________________________________________
Све представе почињу у 20:00, осим Hamlet Party – 23:00
Народно позориште „Стерија“, Вршац



Реч директорке и селекторке 32. фестивала „Вршачка позоришна јесен“

Протеклу сезону у свету обележила су велика окупљања и јубилеји, али и јасна порука да позориште, и у времену дигитализације, остаје јединствен свет људске близине. У сезони 2024/25 прославили смо, између осталог, 70 година Стеријиног позорја, нашег најзначајнијег фестивала, који нас подсећа да је позориште увек било и остало стуб културног идентитета нашег друштва. У исто време, европски фестивали попут Авињона и Единбурга скренули су пажњу на теме рата, избеглиштва и климатских промена, док је Битеф 2024. године показао да сцена може бити место отпора фрагментацији савременог света. На међународној сцени све чешће гледамо младе редитеље који граде нова читања класике, док дигиталне технологије, вештачка интелигенција и виртуелна сценографија улазе у позориште, али не бришу оно што је његова суштина – живи сусрет глумца и публике. У Србији је сезона била обележена видно сиромашнијим репертоаром класике, а акценат је више био на новим интерпретацијама домаћих аутора и повратком публике у великом броју. Фестивали су још једном потврдили да театар није само уметнички чин, већ и друштвени догађај – простор где заједница препознаје саму себе. Зато и наш фестивал класике постоји: да покаже да су велика дела вечна јер увек проговарају о ономе што јесмо. У ери дигитализације, када све може бити виртуелно и удаљено, позориште остаје свет – једини простор у коме гледамо једни друге у очи и препознајемо сопствену људскост.

Снежана Удицки


У ИМЕ КОЛЕКТИВА ПОЗОРИШТА ДОМАЋИНА

Добра организација је кључ успеха сваког фестивала. Иза сваког добро осмишљеног програма, сваког аплауза и сваке позоришне вечери стоји тим људи који са преданошћу, љубављу и вером у уметност ствара атмосферу за истински празник позоришта. Поносан сам што сви радници Народног позоришта „Стерија“ у Вршцу управо тако приступају сваком фестивалу — срцем, као једно позоришно биће које заједно ствара и живи за овај догађај. „Вршачка позоришна јесен“ за нас није само манифестација, већ заједнички лични и професионални празник.

Ове године, када се одржава 32. фестивал, живимо у времену тешких друштвено-политичких околности. Ипак, упркос свим изазовима, Народно позориште „Стерија“ успело је да достојно и достојанствено обележи свој велики јубилеј — 80 година постојања. Тај јубилеј није био само прослава једне институције, већ потврда снаге, истрајности и љубави према позоришту. Упркос свему, свако наше залагање добило је свој пуни смисао — у трајним печатима које смо, као позоришни радници, оставили у овом времену.

Посебно ми је драго што ће и ове године публика имати прилику да прође кроз Кутак Васка Попе у Стеријиној читаоници, који смо створили уз помоћ Књижевне општине Вршац, као омаж поезији, мисли и духу нашег великог песника. Радост нам причињава и све веће присуство младе публике, захваљујући Дечјој и омладинској сцени Народног позоришта „Стерија“, која са својим представама изнова доказује да позориште има живу, радозналу и надахнуту будућност.

Са вером у позориште, у уметност и у људе који га стварају — желим свима успешну, надахнуту и лепотом испуњену 32. Вршачку позоришну јесен.

Иван Ђорђевић,
В.д. директора Народног позоришта „Стерија“ Вршац


ИЗВЕШТАЈ СЕЛЕКТОРА 32. „ВРШАЧКЕ ПОЗОРИШНЕ ЈЕСЕНИ“
ГДЕ КЛАСИКА СУСРЕЋЕ БУДУЋНОСТ

Читава прошла година и позоришна сезона била је обележена тешким ситуацијама, изазовним потезима, где су се на дневном нивоу смењивали разни дубоко емотивни догађаји. Одлуке су се и мењале и доносиле и стихијски и промишљено и у читавом ролеркостеру збивања, позоришта једно време нису ни радила, што је резултирало и мањим бројем премијера, али и падом квалитета свеобухватне позоришне продукције. Из тог разлога, на репертоару 32. фестивала класике, наћи ће се и представе које су настале у ранијим сезонама, а биле су прескочене због ограниченог броја представа на самом фестивалу. Управо из тог разлога, квалитет фестивала ће и даље остати на високом нивоу, међународног карактера, како бисмо нашој највернијој публици представили и одличне представе, али и теме које прате временски лук од проверених класика до писаца који су својим промишљањем о времену у ком живе – постали класици.


28. октобар - НП „Стерија“ Вршац - Ј.С.Поповић: РОДОЉУПЦИ, режија Атила Антал:
Режисер Антал, познат по смелим и иновативним поставкама, овог пута је Стеријин текст приближио савременом гледаоцу вешто комбинујући елементе традиционалног и класичног. Представа задржава дух изворног текста, али кроз свежу интерпретацију осликава и наше доба. Сатирична оштрица текста, у комбинацији с уверљивим глумцима, резултирала је представом упечатљивог друштвеног ангажмана, не удаљавајући се од Стеријиног изворног текста.

29. октобар - Звездара театар, Душан Ковачевић: УДОВИЦА ЖИВОГ ЧОВЕКА; режија: Душан Ковачевић:
Душан Ковачевић је ову ефектну комедију написао с акцентом на то да је испреплео неколико прича, а централна је о насиљу над женама и над слабијима уопште. Упркос свему, тешка тема је представљена на комичан начин, „ковачевићевски“ – између урнебесне трагедије и клаустробичне комедије, пуна живописних ликова и врцавог језика.

29. октобар у 23ч НП „Стерија“ Вршац, Виљем Шекспир, Hamlet party – режија: Атила Антал:
„Hamlet Party“ је савремени, храбар и духовит сценски дијалог са Шекспировим „Хамлетом“, али и са самим појмом театра данас. Представа спаја класични текст и савремени сценски израз, испитујући границе између лика и глумца, стварности и игре. У питању је позоришни експеримент који публику позива да буде део представе, а не само њен посматрач — својеврсни позоришни плес између трагедије и пародије, класике и савремености.

30. октобар – Београдско драмско позориште, БЕЛЕФ фестивал и Тheatre Ulysses:
Тенеси Вилијамс: ТРАМВАЈ ЗВАНИ ЖЕЉА, режија: Ленка Удовички: „Трамвај звани жеља” породичну и психолошку драму Тенеси Вилијамса, која се оправдано сматра једном од најзначајнијих у историји америчког позоришта, редитељка Ленка Удовички тумачи кључно се ослањајући на вредности текста и глумачких интерпретација. Вешти глумци, на челу с Бранком Катић у улози легендарне Бланш боре се са бројним материјалним изазовима живота, али и са сопственим слабостима и ограничењима.

31. октобар – Народно позориште „Тоша Јовановић“ Зрењанин – Бранислав Нушић, ГОСПОЂА МИНИСТАРКА; режија: Душан Петровић:
Са Нушићем као и сасвим великим значајним писцима је увек изазов постављати их на сцену јер су њихови најбољи комади увек актуелни, али и виђени пуно пута. У инсценацији Душана Петровића и одличном ансамблу зрењанинског позоришта, на челу са Јеленом Шнеблић у насловној улози, представа отвара ту проблематику коју комад носи, а актуелизован је јер је провучен кроз разна раздобља и указује на то да се неке ствари на жалост не мењају код нас, односно да су неке ствари константа нашег друштва.

02.11. – Центар за културу Тиват, Салвадор Дали: CONTRA MUNDUM, режија: Вељко Мићуновић:
Салвадор Дали, ерупција од човека, имагинаријум који провоцира људе. У ери ћутања Дали би био ера буке. И то је нека кључна оптика из које је посматран овај надреалистички сликар, па можемо рећи и свестрани, ренесансни уметник, мање познат као писац, али који је ипак у књижевности оставио битан траг. Идеја редитеља Вељка Мићуновића је врста омажа позоришту, којем је потребно у тренутку вештачке интелигенције која гута све сфере, да подсети да позориште живи. Ова представа подсећа на све оно што је суштина позоришта, његов утицај на публику који врло често мора бити емотиван, као и на једну од можда највећих љубавних прича између уметника – на однос према својој највећој музи Гали.

Снежана Удицки
Директорка и селекторка
32. међународног фестивала класике „Вршачка позориша јесен“


ТАКМИЧАРСКИ ПРОГРАМ

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ „СТЕРИЈА“ ВРШАЦ


Јован Стерија Поповић
РОДОЉУПЦИ

Режија, музика, сценографија и костим – Атила Антал
Асистент за сценографију и костим – Софија Лучић

Играју:
Иван Ђорђевић
Срђан Радивојевић
Фуад Табучић
Милош Ђуровић
Дарие Доклеан
Ана Чупић
Јована Андрејевић Грујић
Моника Болдовина Бугле
Корина Троћа


РЕЧ О ПРЕДСТАВИ

"Синдром вршачке приватне повеснице страсти и себичности је метаисторијски и универзалан“, каже Милорад Рикало у својој студији „О Родољупцима“, и парафразирајући Јована Скерлића додаје да су и „поред свег духа старине и данас млади, свежи и увек корисни да се чују“. Рикало такође каже да драмски текст, односно позориште, које, наравно, не може да мења свет, барем не у оној мери у којој могу да га мењају неки други делови људског друштва, тешко да би могао понудити поузданију и прецизнију меру националне демитологизације од оне коју садрже „Родољупци“. Коначно, тренутак у коме живимо, нажалост, на најубедљивији начин нас уверава да је и само постављање питања актуелности Стеријиних „Родољубаца“ сувишно.

Бојана Иванов Ђорђевић


Звездара театар Београд

Душан Ковачевић
УДОВИЦА ЖИВОГ ЧОВЕКА

Писац и редитељ: Душан Ковачевић
Сценограф: Владислава Мунић Канингтон
Костимограф: Драгица Лаушевић
Продуцент: Драгиша Ћургуз


Играју:
Jелена Ђокић, Марта
Сунчица Милановић, Тереза
Нела Михаиловић, Софија - Соја
Миодраг Крстовић, Војин - Воја
Анђелика Симић, Нана
Душан Томић, Бата


РЕЧ РЕДИТЕЉА

Прича ове тамне комедије налик је на скоро све моје драме и филмове. Садржај се скрива у самом наслову Удовица живог човека. Да ли је то могуће? Јесте, ако некога сахранимо док је жив јер вам је нанео велики бол. И да би се тако тешка драма могла гледати потребни су елементи комедије, као кад се пије горак лек обложен слатким укусом. Душан Ковачевић


Народно позориште „Стерија“ Вршац

Према мотивима Виљема Шекспира
HAMLET PARTY

Адаптација и режија: Атила Антал
Тотал дизајн представе: Атила Антал
Асистент за сценографију и костим: Софија Лучић
Фотограф: Александар Аврамеску

Играју:
Дарие Доклеан
Корина Троћа
Моника Болдовина Бугле
Отилиа Пескариу
Јонел Куђија

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Хамлет-парти је представа у којој Хамлет, кога, чини нам се, сви јако добро знамо, добије прилику да своју причу подели са нама, онако како је он види и доживљава. Да ли се све догодило баш тако како нам је то испричао? Да ли је цела ова невероватна и компликована прича о освети, преварама и самосвести само дело његове маште, да ли само жели да нам скрене пажњу на себе у овом свету где се глас човека који вапи за помоћ ретко чује…..А Хамлет сам ће бити и тужилац и бранитељ, а касније, можда и џелат. Не можемо да избегнемо одлуку, ушли смо у његову игру, он нас је позвао и ако смо могли да пијемо вино са њим, можемо и да му помогнемо. Наша одлука ће утицати на даљи ток Хамлетовог живота.

Атила Антал


Београдско драмско позориште Копродукција са BELEF фестивалом и Театром Ulysses

Тенеси Вилијамс ТРАМВАЈ ЗВАНИ ЖЕЉА

Режија:
Ленка Удовички
Превод Вера Нешић и Драгослав Андрић
Драматургија Жељка Удовичић Плештина
Сценографија Зорана Петров
Костимографија Бјанка Аџић Урсулов
Композитор Најџел Озборн и Давор Роко
Сценски покрет и кореограф Сташа Зуровац

ИГРАЈУ
Бланш: БРАНКА КАТИЋ
Стела: ВАЊА НЕНАДИЋ
Стенли: МИЛОШ ПЕТРОВИЋ ТРОЈПЕЦ
Мич: МАРКО ТОДОРОВИЋ
Јунис: НАЂА СЕКУЛИЋ
Стив: ЈОВО МАКСИЋ
Пабло: НИКОЛА МАЛБАША
Доктор: МИЛОШ ЛАЗАРОВ
Болничарка: БОЈАНА СТОЈКОВИЋ
Трајање 150 минута

РЕЧ РЕДИТЕЉА:

Трамвај звани жеља” драмско је дело које је литерарна фактографија сврстала међу класике готово у тренутку његовог настанка, учинивши тако вероватно његову тадашњу актуелност свевременом и отвореном препознавању и данас и овде. Тенеси Вилијамс је писац који већ 1948. за ову драму добија Пулицерову награду, прву од чак три. Успех у театру је известан у режији Елие Казана, а неколико година касније исти редитељ према том делу снима и култни филм. Вилијамс у вожњи нашим Трамвајем проговара гласним језиком о темама које су га мучиле, о слабостима које су биле саставни део његове егзистенције: ментална лабилност, хомосексуалност, алкохолизам. И управо та, од Чехова наслеђена, упорност дозволила је да оно појединачно, ако је од мајсторског пера одабрано и описано, постане опше место и наш заједнички проблем. Жељка Удовичић Плештина


‍ Народно позориште “Тоша Јовановић” Зрењанин

Бранислав Нушић
ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Адаптација и режија: Душан Петровић
Сценографија: Марија Калабић
Асистент сценографа: Милана Мијић
Костимографија: Драгиша Лаушевић
Асистент костимографа: Вишња Жилић
Сценски говор: Дејан Средојевић
Музика: Никола Павковић

Лица:

Живка: ЈЕЛЕНА ШНЕБЛИЋ ЖИВКОВИЋ
Дара, кћи: САРА СИМОВИЋ
Рака, син: СРЂАН КНЕР
Чеда Урошевић, зет: СТЕФАН ЈУАНИН
Анка, служавка: САЊА РАДИШИЋ
Ујка Васа: ЈОВАН ТОРАЧКИ
Пера писар из административног одељења: МИРКО ПАНТЕЛИЋ
Др Нинковић, секретар Министарства спољних послова: МИЛОШ ЛАЗИЋ
Риста Тодоровић. Кожарски трговац: ЉУБИША МИЛИШИЋ
Савка: ВЕСНА ВАРИЋАК
Пера Каленић: ДАНИЕЛ КОВАЧЕВИЋ
Даца: НАТАША ЛУКОВИЋ
Соја, распуштеница: НАТАША ИЛИН
Теча Панта: ЗВОНКО ГОЈКОВИЋ
Јова Поп Арсин: МИЉАН ВУКОВИЋ
Жандар: АЛЕКСАНДАР ДОШЕН
Дете: НИКОЛА УЗЕЛАЦ

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Ово је трећи пут да се, заједно са ансамблом зрењанинског позоришта, сусрећемо са Нушићем, нашим класиком и нашим савремеником. Фасцинантно, а уједно и забрињавајуће је колико је пишчев универзум створен пре више од сто година заправо наша свакодневица. Изгледа као да се наше друштво стално, више од једног века, врти у зачараном кругу недостатка правих вредности, егзистенцијалних проблема и усуда менталитета.

Душан Петровић


Центар за културу Тиват

CONTRA MUNDUM

Режија и концепт: Вељко Мићуновић
Драматургија: Слободан Обрадовић
Композиторка: Невена Глушица
Сценографија: Свен и Ивана Јонке
Костимографија: Марија Марковић Милојев

Играју:
Главни глумац: Озрен Грабарић
Музичари и инструменталисти:
Аљoша Закић (труба)
Ђорђе Кујунџић (саксофон)  
Коста Вукашиновић (тромбон)
Ања Риђешић (клавир)
Марко Ћурчић (контрабас)
Немања Тасић (бубањ)

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Његова ексцентрична појава и шокантни ставови у јавности изазивали су подијељена мишљења, али су га и прославили… Салвадор Дали. Геније или шарлатан? Пророчка слика савременог свијета или пука диверзија сваког правила, поретка, идеологије…? Цонтра мундум није представа по биографији великог умјетника, већ је игра са загонетком о умјетности живота на овом свијету.

Вељко Мићуновић


ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ

ФОАЈЕ НП „СТЕРИЈА“
28.10. 2025. у 19:30

„Између нити и сцене“
Изложба Сенке Ђорђевић

Изложбу отвара мр Томислав Сухецки

Костим је више од одеће – он је ткиво позоришта, граница између стварности и уметничке илузије. Кроз њега лик добија свој идентитет, а представа добија тело и боју. Изложба „Између нити и сцене“, приређена у оквиру 32. Вршачке позоришне јесени, представља костимографске радове настале у комбинованој техници. Скице, макете и текстилне форме откривају процес у ком се традиционални и савремени поступци преплићу: водене и пастелне боје, графит и рапидограф, маркери, дрво, папир и репро-материјали сусрећу се са крзном, свилом, твидом, памуком, вуном и 3Д оловком. Сваки материјал добија нову улогу у грађењу лика, у стварању визуелне поезије позоришта. Избор представа обухвата класике различитих епоха: „Госпођа министарка“ Бранислава Нушића, „Хамлет Парти“, чији костими су замишљени у духу доба настанка оригинала Вилијам Шекспир, „Трамвај звани жеља“ Тенесија Вилијамса и „Контра Мундум“, аутобиографски свет Салвадора Далија. Поред ових ликова, посебан акценат добијају Јован Стерија Поповић и Душан Ковачевић, чији портрети су реализовани у текстилу – као омаж најзначајнијим српским драмским ствараоцима. Ови радови нису тек пратећи елемент позоришне представе. Они су самосталне целине – уметнички записи који сведоче о снази костима да истовремено обликује глумца, оживи сцену и исприча причу коју речи саме не могу. „Између нити и сцене“ отвара простор да погледом, бојом и додиром материјала закорачимо у невидљиву позорницу где се текст, костим и човек сусрећу у једном тренутку уметности.

Сенка Ђорђевић

Биографија ауторке

Сенка Ђорђевић рођена је у Вршцу. Рано детињство проводи сликајући уз познате вршачке сликаре: мр Звонимира Сантрча, мр Томислава Сухецког и мр Милана Блануше, што је обликовало њен уметнички израз и усмерило ка креативним дисциплинама. Дипломирала је као мастер инжењер дизајна текстила и одеће у класи доцента Василија Ковачева, модног дизајнера, на Техничком факултету „Михајло Пупин“ у Зрењанину, са највишом оценом 10. Након студија, усавршавала се у области фотографије у класи професора Александра Келића и Саше Прерадовића, као и у графичком дизајну у Београду. Захваљујући глумцу Миленку Павлову, први пут је упловила у костимографске воде, откривајући нову димензију у свом креативном раду.

Члан је УПИДИВ-а (Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине), секција за савремено одевање, Нови Сад. Као модни дизајнер, учествовала је на бројним ревијама и такмичењима, укључујући Belgrade Fashion Week, Serbia Fashion Week (финале такмичења „Fashion Talent Designer Competition“), BAFE – Balkan Art Fashion Event где осваја 2. место на такмичењу „ZIPP IT“, као и финале COSMOPOLITEN такмичења у „Златној категорији“ за моду и костим, под менторством модног дизајнера Биљане Типсаревић. Имала је две ревије на Belgrade Art Show-u. Прва је одржана у „Ben Akiba Comedy Club“, а друга у „Jazz Bar Sinatra“. Такође је представила модну вињету у галерији „O3one Art Space“, Београд. Поред модног дизајна, Сенка активно ради у пољу костимографије, као и на филмским пројектимс. Такође је оснивач свог модног бренда “SENKA Fashion Brand”.


КУТАК ВАСКА ПОПЕ
31.10.2025. У 19 сати

Промоција часописа „ТЕАТРОН“

Учесници: проф. др Бошко Сувајџић, члан редакције
Марко Мисирача и секретар Театрона Мирослав Антић
У оквиру програма фестивала „Вршачка позоришна јесен“, са посебним задовољством представљамо промоцију новог броја угледног часописа за позоришну уметност — ТЕАТРОН. „Театрон“ већ деценијама представља један од најзначајнијих гласова савремене позоришне мисли у Србији и региону. У његовим страницама сусрећу се теорија и пракса, критика и инспирација, прошлост и савременост сценског стваралаштва. Ова промоција није само представљање новог броја, већ и позив на дијалог — о позоришту као живом простору сусрета, идеја и преиспитивања. У разговору учествују уредници и сарадници, а посебна пажња биће посвећена темама које повезују овогодишњи број „Театрона“. Позивамо све љубитеље позоришта, истраживаче и ствараоце да нам се придруже и заједно са нама обележе још један корак у неговању позоришне културе и мисли.


КУТАК ВАСКА ПОПЕ
02.11.2025. У 19 сати

ПРОМОЦИЈА ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Учесници: Дијана Грбић, директорка НП Републике Српске и др Јелена Перић, театролог

Народно позориште Републике Српске током 2025. године реализује издавачку едицију посвећену драмским текстовима домаћих аутора, по којима су настале праизведбе представа изведених или које се још увиек изводе на сцени овог театра. Прва књига из едиције носи назив „Болест/Хркачи“, а аутор је Никола Пејаковић. Оригинални текст Пејаковић је назвао Болест“, док сама представа чија је премијера изведена 14. марта 2022. године, носи назив „Хркачи“. Поводом премијере аутор драмског текста и редитељ представе Никола Пејаковић записао је: “Текст, по коме је урађена представа, завршио сам неколико дана пре него што сам добио корону. Добро ми је дошла болест, јер сам сад проблем короне успео да сагледам из другог угла, изнутра. Међутим, овај комад није о корони, већ о нама и нашим болестима које душу нападају; о демонском егу, о страстима и моралном суноврату модерног друштва и ове цивилизације. У том смислу, овај к’о бива-вирус или отров којим су нас отровали научници (тако се бар представљају), је мачији кашаљ у односу на болести душе...“ Књига „Наши дани“ друго је издање у едицији коју су у саиздаваштву покренули Народно позориште Републике Српске и Службени гласник Републике Српске. Аутор драмског текста је Жељко Стјепановић, док је представу режирао Југ Радивојевић. Премијера представе изведена је 3. марта 2018. године. Трећа књига носи назив „Златно доба“. Осим што је написао драмски текст, Стјепановић је и режирао овај комад, а премијера је изведена 18. октобра 2020. године. Пред нама је период када ће бити објављена и остала издања, а то су драмски тестови: „Мали ратови и кабине Заре“ – Вида Давидовић, „Балон од камена“ – Радмила Смиљанић, „Жиранти“ – Марио Ћулум и „Истина (не) боли“ - Јелена Којовић Тепић.


ВЕЛИКА СЦЕНА НП „СТЕРИЈА“
03.11. 2025. у 20 сати

КАБАРЕ „ДОБРА, СТАРА, ВРЕМЕНА“ Раде Марјановић и Тања Бошковић у кабареу „Добра, стара времена“ наступају у оквиру програма у част награђених!

Кабаре Радета Марјановића је логично заокружење уметничког рада једног глумца, који се 30 година бавио и музиком. Такво вишегодишње искуство га је подстакло да се упусти у један од најтежих сценских жанрова: мјузикл.

Представа је настала на текстовима наши великих писаца: Моме Капора, Матије Бећковића, Галета Јанковића, Душка Радовића, Бранка Ћопића и многих других… Кабаре: ”Нова Добра стара времена” на духовит и ироничан начин говори о детињству, љубави, пријатељству и времену о коме данас често говоримо са носталгијом, као о ”Добром старом времену”. А Ново је зато што ће и ово, данашње време, већ сутра за некога од нас постати ”добро старо време”. Или за некога од вас. Заправо, за свакога од нас.


ЖИРИ

Дијана Грбић, председница жирија 32. Међународног фестивала класике „Вршачка позоришна јесен“

Дијана Грбић (1977) је глумица и продуцент извођачких уметности. Директорка је Народног позоришта Републике Српске. Завршила је основне студије глуме на Академији умјетности Универзитета у Бањалуци 2002. године, а две године касније је магистрирала продукцију извођачких уметности на Голдсмитсу у Лондону. Професионалну каријеру је градила у Лондону, као асистент на програму образовања у склопу Међународног фестивала позоришта Лондон (LIFT), у Градској управи Бања Лука као самостални стручњак у култури, као шеф одсека за међународну и регионалну сарадњу и као шеф протокола градоначелника, те на пословима главног уредника програма драмске и филмске уметности у Културном центру „Бански двор“. Уз редовно запослење, Дијана је активно радила на бројним пројектима и програмима у области културе, са акцентом на позориште и извођачке уметности, од којих се посебно издвајају организација бројних радионица са реномираним европским уметницима (Geraldine Pilgrim, Graeme Miller, Helen Karuna Karan, Jola Cynkutis…), као и жирирање на Театар фесту “Петар Кочић” (2010, 2011.) и Међународном фестивалу младог глумца “Заплет” (2018). Учествовала је у изради Закона о култури Републике Српске, Стратегије развоја културе Републике Српске 2017-2021, као члан радне групе и Стратегије развоја културе Бањалуке 2018-2028, као један од коаутора у оквиру пројекта БЛ 2024. Била је члан управног одбора Музеја савремене умјетности Републике Српске и Народног позоришта Републике Српске. Живи и ради у Бањалуци. Супруга и мајка двоје дјеце.

Јелена Јанковић, глумица

Димитар Андоновски

Димитар Андоновски (1985) је композитор, продуцент и певач који се активно бави компоновањем позоришне, филмске и документарне музике. У својој каријери створио је музику за више од 100 позоришних пројеката, као и филмску и документарну музику. Сарађивао је са врсним редитељским именима из Македоније и региона, са којима је реализовао бројне успешне сценске и филмске пројекте. Добитник је награде за најбољу музику на Фестивалу професионалних позоришта Војводине за представу „Дон Жуан“, као и специјалне награде за музику на 30. Међународном фестивалу класике „Вршачка позоришна јесен“, такође за „Дон Жуан“. На фестивалу „Војдан Чернодрински“ у Македонији добитник је две награде за најбољу музику – за представе „Пиреј“ и „На отвореном“. Као композитор, продуцент и певач поп музике, сарађивао је са великим бројем познатих уметника и извођача са македонске и српске естраде. Његов рад препознат је и на међународном нивоу – номинован је за најбољу филмску музику и звучни дизајн за филм „Бизнис задовољства“ на једном од три највећа светска фестивала филмске музике – „Златна шишарка“ у Хрватској. Тренутно је уметнички директор најпознатијег кабареa „Gold Felicia“ у Македонији –, где ствара музичку и сценску уметност која спаја театар, плес и живу изведбу.


МОДЕРАТОР ДИЈАЛОГА О ПОЗОРИШТУ
32. МЕЂУНАРОДНОГ ФЕСТИВАЛА КЛАСИКЕ
„ВРШАЧКА ПОЗОРИШНА ЈЕСЕН“


ДР ЈЕЛЕНА ПЕРИЋ – ТЕАТРОЛОГ

Јелена С. Перић је рођена 1982. године у Вршцу. Студирала је на Филолошком факултету у Београду (Група за српску књижевност и језик) на којем је одбранила и докторску дисертацију 2018. године („Пригодна драма у српској књижевности 18. и 19. века“) Запослена је као доцент на предметима Историја светске драме и позоришта, Историја српског позоришта и драме и Савремене тенденције у српкој драми и позоришту на Катедри за продукцију драмских и аудиовозуелних уметности и медија Факултета за дипломатију и безбедност Универзитета Унион Никола Тесла у Београду. Стручна и научна интересовања Јелене С. Перић усмерена су ка књижевним токовима 19. и 20. века. До сада је објавила једну монографију (Политичка драма и позориште у драмама Драгослава Михаиловића) и више радова у престижним научним часописима, а њен научно-истраживачки рад пре свега се бави историјом драме и позоришта, као и социологијом позоришта. Као модератор округлог стола била је ангажована током 28. 29. 30. и 31. фестивала класике Вршачка позоришна јесен, а функцију модератора округлог стола обављала је и на 42. Бориним позоришним данима у Врању. Рецензирала је књиге Антологија биографске монодраме, Приближавање позоришту 3, Колаж о Поповићу аутора Радомира Путника . Била је члан жирија за доделу награде Нушићев жирадо коју за кратку сатиричну причу додељују Народна библиотека у Новом Бечеју и Фондација Нушић из Београда, а такође и члан жирија за доделу 43. награде Бранислав Нушић , коју додељује Удружење драмских писаца Србије. Позоришни критичар је културног програма Радио Београда 2 , аутор и уредник емисија Клуб 2 и Маске Радио Београда2, члан председништва Удружења драмских писаца Србије, и главни уредник едиције Савремена српска драма.


ПОЗДРАВ ПУБЛИЦИ

Драга публико,

Свако позориште живи онолико колико траје сусрет између глумца и гледаоца. Управо тај сусрет, у свом најчистијем облику, чини суштину нашег фестивала. „Вршачка позоришна јесен“ већ више од три деценије чува и слави класичне вредности позоришне уметности, не као нешто прошло, већ као живу инспирацију савременог стварања. Очување класике није само сећање на традицију — то је начин да у брзини данашњег света пронађемо трајне вредности, лепоту језика, снагу емоције и истину човека. Захваљујемо свима који су били део овог празника позоришта: уметницима, сарадницима, публици и свима који верују да позориште има моћ да мења и покреће свет.

С вером у уметност, реч, гест и људску блискост —
до следеће јесени, у Вршцу,

Народно позориште „Стерија“, Вршац