Текст: Горан Миленковић
Режија: Стеван Бордожа
Копродукција Народно позориште “Стерија” и Пулс Театар Лазаревац

У озбиљним драмским традицијама, каква је дефинитивно наша, неки мотиви, неке идеје понављају се у више генерација, трансцендирају границе једне епохе и “пуштају клице” у неким новим временима. Такав је случај и са драмом “Наши преци, једите са нама” младог драмског писца Горана Миленковића, која као да представља неку модерну парафразу, савремену “реинкарнацију” великог “Сабирног центра” Душана Kовачевића.

“Наши преци, једите са нама” не представља епигонско имитирање Kовачевићевог дела. Млади писац узима потентну драмску датост, присутну и код Kовачевића, да се мртви срећу, скупљају, у неком пределу између живота и смрти, и тај мотив развија на свој врло модеран, даровит и непоновљив начин дајући нам тако једну од најбољих драма написаних у последњих неколико година на српском језику. Пратимо заплет у ком мртви, у том “међупростору” у ком су се затекли и из ког не могу да оду, добијају шансу да поново “проживе” своје животе, суоче се са оним што су заувек оставили иза себе како би мирни могли дефинитивно да “пређу на другу страну”. У том процесу они откривају, слој по слој, све дубоке, неизговорене истине о себи….о својим промашеним животима…. неоствареним љубавима….недосањаним сновима…..и оно што чини ово дело Горана Миленковића посебно драгоценим, посебно сценски потентним, је што млади писац успева да тај болни процес рекапитулације живота учини смешним, духовитим, дирљивим, питким и необично пријемчивим публици. Дејство овог дела на публику проверено је у неколико јавним читања и реакције су сваки пут потврдиле исто: пред нама је једна врхунска црна комедија о коју ће се српски театри отимати и велика је привилегија што ће она, као праизведба, бити постављена управо на сцени вршачког позоришта.