Покондирена тиква дешава се негде на периферији, далеко од светлости велеграда. Тамо где свакодневно трепери једна друга бљештава светлост – светлост упаљеног телевизора. Фема, удовица у најбољим годинама, након традиционално, патријархално уређеног живота у коме се непослушност према мужу и глави породице решава батинама, коначно добија своју слободу и финансијску независност. Наследила је већу количину новца и сада жели нови живот. Ноблес живот! Шта је данас ноблес и има ли га у друштву у ком шљокице и реалитy програми својом агресивном тривијалношћу гутају сваку врсту културе, па и оне елементарне? Није ли данас целебритy лидентитет заменио оно што би некада било ноблес? Имати новац не значи ништа ако немаш и славу. Kада Фема каже не желим бити проста, не значи ли то данас заправо не желим бити анонимна? Фемину трансформацију у ноблес доживљавам комично, али њену дубоку и искрену жељу да буде остварена у друштву у ком живи као трагичну. Фема је за мене трагикомични лик који слепо верује у систем вредности из журнала које су данас заменили екрани. Остали ликови у комаду презиру је, ругају јој се, подсмехују, али заправо одобравају и искоришћавају, постављајући нам питање да ли смо постали гори од оних на које упиремо прстом?

Премијера је 14.02.2020. од 20 часова.