Народно позориште „Стерија“ данашњи дан, 28. септембар, посвећује Светом мученику Порфирију глумцу, за кога се верује да је заштитник позоришта и његових стваралаца. Овај светитељ родом из Мимоса, најпре је исмевао хришћане пред царем Јулијаном Одступником. Тако једном изигравајући хришћанску тајну крштења, он се на бини погрузи у воду изговарајући речи: „Во имја Оца и Сина и Свјатаго Духа!” Када се дигне из воде, он узвикне: „Сад сам хришћанин!” Сви су мислили, да се он као глумац шали, као и увек, но он је остао при своме, престао исмевати хришћанство, и најзад пострадао за Христа. Обезглављен 361. године и преселио се у Царство Христово.

Овај дан је 2015. на иницијативу неколико запослених (Иван Ђорђевић и Срђан Радивојевић глумци и Мерима Огризовић, инспицијент), уз благослов Његовог Преосвештенства Господина Никанора, Народно позориште „Стерија“ одабрало за своју крсну славу. На тај дан окупљају се сви запослени уз представнике локалне самоуправе, као и колеге из других институција култутре и образовања у граду, проводећи време у пријатном и свечарском разговору и расположењу, повезујући се у духу доброчинства и бриге за заједницу чији темељ представљају управо институције културе. Према обичају, из редова пријатеља и љубитеља Народног позоришта „Стерија“ људи се добровољно јављају да припреме гозбу у складу са својим могућностима за све окупљене. Чину славе присуствовао је Епископ банатски, Његово Преосвештенство Господин Никанор који је том приликом пререзао славски колач и одржао беседу. Кум славе био је Милован Глумац, искрени пријатељ вршачког позоришта и његових радника, како га представљају запослени у НП „Стерија“. На слави позоришта су осим свих запослених у НП „Стерија“ били и представници кабинета Градоначелнице, члан Градског већа за културу др Трајан Качина, као и представници других институција културе у граду.

„Драго ми је што је ова традиција заживела у нашем колективу и у нашем граду јер је основни циљ оваквог окупљања пре свега саборност у добру и добрим делима“, истиче глумац Иван Ђорђевић и в.д. директора НП „Стерија“ и додаје да је овај гест утемељен такође и на локалној културној историји и традицији коју је следила породица Јована Стерије Поповића, као и сам Стерија. Наиме, породица Јована Стерије Поповића одувек је гајила блиске пријатељске односе са Епархијом банатском, па је њихова целокупна непокретна заоставштина према жељи ове чувене вршачке породице припала Српској православној цркви. После више од 150 година од смрти оца српске драме Јована Стерије Поповића, кућа на Тргу Светог Теодора Вршачког, у којој се овај истакнути Вршчанин родио, коначно је добила праву намену - постала је Стеријин музеј. Простор је оплемењен оригиналним намештајем који је славни писац користио - писаћи сто, на ком је писао драме и комедије. Оригинални рукописи „Покондирена тиква“, „Зла жена“, „Кир Јања“, „Лажа и паралажа“ и бројних других Стеријиних дела, налазе се у витринама у спомен-соби, а на зидовима су урамљени факсимили и документа. Ту су још и документи и фотографије, као и портрет Стерије који је насликао Урош Предић.