Ансамбл Народног позоришта „Стерија“ почео је са радом на новој представи за вечерњу сцену коју ће публика премијерно видети на Дан вршачког позоришта, 10. фебруара 2024. У питању је мање позната комедија Јована Стерије Поповића Симпатија и антипатија или Чудновата болест коју ће на сцену поставити редитељка Александра Урошевић.

„Овај повратак Стеријиној комедији посебно нас инспирише јер нас на најлепши могући начин повезује са великаном чије име наша позоришна кућа носи и чије име проноси славу о нашем граду. Увек је занимљиво враћати се Стеријиним делима, а нама, позоришним ствараоцима његовог родног града, то је изазов више. У овом случају, и пред публиком је изазов, јер ће поново имати прилику да се приближи Стеријином делу, али из сасвим другог угла. Реч је о мање познатој комедији и веома интересантном редитељском тумачењу које припрема млада редитељка Александра Урошевић“, истиче Иван Ђорђевић, в.д.директора НП „Стерија“ и додаје да би вршачко позориште требало да у сваком тренутку на репертоару има бар једно Стеријино дело.

Редитељка Александра Урошевић истиче да је пред креативним тимом наизглед једноставно драмско штиво, али да оно има много скривених порука којима ће се она кроз овај комад бавити. „Ово је једно од ретких Стеријиних дела у коме главном женском лику није одузета слободна воља и у коме она не чини само оно шта се од ње очекује, већ постиже све што жели, а то је љубав“, истиче редитељка и додаје да је оно чему кроз овај свој рад тежи уз вршачки позоришни ансамбл, добра комедија.

У Симпатији и антипатији или Чудноватој болести, Стерија тематизује лукаву досетку девојке Агнице, која кроз тобожњу чудновату психичку болест, услед које је одједном постала видовита, поучи и уразуми тврдокорне родитеље, оца Самуила Црнокравића и мајку Марту, да опросте њеном младићу Димитрију због којег су две породице биле у дугогодишњем сукобу. Знајући да је Стерија стварао под утицајем већ остварених европских драматичара, можемо само да претпосатвимо да мотив сукобљених породица можда потиче из Шекспирове трагедије Ромео и Јулија. Стерија дакле, можда трансформишући трагедију у комедију, прилагођава ту врсту сукоба менталитету публике за коју ствара и свађа „скоројевићевску“ породицу Црнокравић и породицу њиховог будућег зета Димитрија?

Проучаваоци Стеријиног дела истичу да се његов драмски рад, у поетичком смислу, треба посматрати као сложена и разноврсна уметничка творевина. У равни трагедије и историјске драме, Стерија баштини поетичке идеје Аристотела, Хорација, Боалоа и Лесинга, те стваралачку праксу Виљема Шекспира, док се у равни комедије Стерија наслања на искуства старијих аутора, поново Шекспира и нашег Марина Држића, а затим Молијера и француске класицистичке комедије, те савременика Алфреда Коцебуа и немачке комедије просвећености. Од комедија карактера (Тврдица или Кир Јања, Покондирена тиква), преко комедија нарави (Београд некад и сад, Родољупци), до комедија интриге (Лажа и паралажа, Зла жена, Џандрљив муж, Женидба и удадба) и комедиографских пародија (Симпатија и антипатија или Чудновата болест), те "малих сцена" (Помирење, Превара за превару, Волшебни магарац, Судбина једног разума), које су најчешће утемељене на брзим водвиљским смењивањима догађаја, на комичним ситуацијама, забунама и неспоразумима.Текст Симпатије и антипатије или Чудновате болести, Стерија одређује као "пародију у два дејствија" јер се комични заплет заснива на исмевању познате новеле Преображења, популарног швајцарског писца немачког говорног подручја Алфреда Чокеа. Стерија у предговорима својих комедија често расправља о природи комичног, о васпитној улози смеха или о друштвеним околностима које су биле подстицај или сметња за настанак појединих дела. Он често наглашава дидактичку функцију комедије тако што истиче да је циљ његовог писања био "исправленије", а мисао водиља "да у шали казана истина више него сува материја дејствује", при чему се човек "најлакше поправити даје кад се сам својим будалаштинама смејати почне".

Дело Симпатија и антипатија или Чудновата болест написано је 1841. или 1842. године, а изведено је први пут на сцени Театра на Ђумруку 14. маја 1842. године. На вршачкој позоришној сцени било је у поставци Милутина Каришика давне 1956, док је према овом Стеријином делу 1995. Здравко Шотра режирао ТВ драму.

У најновијој верзији ове дуго година запостављене Стеријине комедије у редитељском тумачењу Александре Урошевић играју Тамара Тамчи Тоскић као Марта, Иван Ђорђевић као Самуило Црнокравић, Јована Божић као Агница, Срђан Радивојевић као служитељ Аврам, Јована Андрејевић Грујић као служавка Тода, Моника Болдовина Бугле као Доктор Макаријус и Милош Ђурпвић као Димитрије, а премијера је заказана за 10. фебруар 2024.