На самом почетку Нове године према јулијанском календару и 13. јануара према данас актуелном, навршава се тачно 218 година од када је рођен отац српске драме Јован Стерија Поповић, чије име краси и нашу позоришну кућу и једну од најстаријих и најзначајнијих институција културе у Војводини. Вршачко позориште први пут је отворено 1920. када је на челу Министарства просвете био Бранислав Нушић. Седница Савета града на којој је донета одлука о оснивању одржана је 24. децембра 1920. Прва премијера у првом вршачком позоришту одржана је на свечаности 22. јануара 1921. и од тада па још око три године Вршац је имао позориште под називом Покрајинско банатско позориште „Стерија“. Име овог великана је трајно осветлило варош која га је изнедрила у породици Вршчанке Јулијане Недељковић и трговца грчког порекла Стерио Поповића, претходно познатог и као Стерио Папаз.

Удовица Јулијана Недељковић, рођена Нешковић, за трговца Стерио Поповића венчала се 7. фебруара 1800. После двоје женске деце, 1. јануара 1806. према старом календару (13.01. према новом), родио се првенац Јован. Био је још у основној школи Јован Поповић када је између свог имена и презимена стављао и очево да би се разликовао од многих других који су се исто звали. Стерија се родио када историја српског народа, па и целог Балкана улази у драматичну фазу. „У тренутку када је угледао света већ скоро две године траје устанак у Србији подигнут од раје која 'харач давати не може'“ описује такође Вршчанин Милан Токин, један од првих и најплоднијих проучавалаца Стеријиног живота. Као седмогодишњи дечак Стерија памти време које је Први српски устанак у Србији претворило у катастрофу, а сећања на детињство вежу се и за сцене српских избеглица које је у Вршцу виђао као дете. Због тога, и врло темељног образовања које је најпре на крилу своје мајке примао, а касније и кроз званично школовање, не чуди што је његов патриотски дух био толико снажан и што је изнедрио низ дела инспирисаних српском историјом.

Како наводи у својој аутобиографској скици, родио се слабуњав, 'од природе слабог телесног састава и управо болешљив'. Са атрофираном левом руком, био је по страни многих дечјих игара које захтевају већу снагу. Због слабости и тог телесног недостатка, Стерија више посматра играње својих вршњака него што у њима учествује. Посебно нежна према свом првенцу из другог брака, мајка Јулијана убрзо увиђа да Стерију више занимају другачије игре, толико различите од дечјих. Зато му је ревносно отварала вољу за читањем, а културну традицију нашег 18. века Стерија учи од ње. Убрзо постаје страствени књигољубац који у читању проналази замену за све што му живот немилосрдно ускраћује, јер се његова глад за образовањем и рађа у том тегобном и болном положају детета.

Кључну улогу у формирању Стеријине личности као ствараоца и просветитеља српског, одиграла је његова мајка у Вршцу позната као Јула Молерова. Стерија од најранијег детињства има прилику да у родитељској кући посматра шаролику галерију 'гражданства' вршачког и у том искуству прикупља драгоцени материјал за дела која ће га касније прославити. Прилике да на градској пијаци крај које је рођен виђа чаршинлије и друге становнике Вршца, да слуша о њима, њиховој грабежљивости и 'манијаштвима', како описује Милан Токин, биле су неисцрпне. То је била Стеријина превасходна школа – школа посматрања, коју у родитељској кући савладава уз своју мајку. Јула Молерова била је ретко комуникативна жена, а њена кућа на пијаци била је стециште многих жена и Горње и Доње Вароши. О њеној енергичној, животворној природи говори и податак да је родила чак једанаесторо деце, а Стерија, син првенац из другог брака, рођен је као њено пето дете. Осетљива на његово слабо здравље, а по свему судећи и интуитивна мајка, удовољавала је синовљевој непресушној потреби за учењем. Отац је имао сасвим супротно виђење будућности свог сина првенца. Старог Стерију је до очајања доводила тврдоглавост сина да се до краја посвети учењу и отме очевој жељи да од њега направи доброг трговца, какав сам није успео да постане. У тешким данима борбе са оцем, Стерији изненада, 1822. у 53. години живота умире мати Јула. Напрасна смрт мајке несумњиво доприноси да млади Стерија прерано сазри. Са њеном смрћу, завршава Стерија своје школовање у Вршцу и 1824. одлази у Темишвар, док претходно, четврти разред гимназије завршава у Сремским Карловцима. Темишвар као културно средиште Баната, представља одлучујућу фазу његове младости, књижевног и општекултурног развоја. Од септембра 1826. школовање наставља у Пешти, која у то време представља српски културни центар. После Пеште, школовање наставља у словачком Кежмароку.

Стеријин културнопросветни рад је обиман и значајан. Уз оснивање Друштва србске словесности као врховне културне установе, о његовом доприносу у развоју просвете у обновљеној Србији говори и закон о школској настави на коме је радио са много преданости и пажње, сам састављајући концепте свих уредби, па и додатних аката, који ће се касније кроз тај закон примењивати. То „Устројеније јавног училишног наставленија“ публиковано је 1844. Исте године на његов предлог поднет Совјету оснива се и Народни музеј у Београду. Стерија се такође стара о очувању споменика историје и културе, што у оно време није било ни мало лако. Стеријин допринос српској култури је непрегледан и немерљив и због тога и данас његово дело неретко инспирише историчаре и теоретичаре културе и уметности, док његове комедије и даље живе на позоришним сценама широм Србије.

Народно позориште „Стерија“ у Вршцу које је и отворено да сачува бар део наслеђа овог српског просветитеља и драматичара, значаја какав у француској култури има Молијер, а у британској Шекспир, ових дана припрема програм којим ће током актуелне позоришне сезоне обележити два века и осамнаест година Јована Стерије Поповића. За Дан НП „Стерија“ који ће традиционално бити обележен 10. фебруара, припрема се једна од мање познатих комедија првог српског комедиографа – млада редитељка Александра Урошевић на вршачку позоришну сцену поставиће комад „Симпатија и антипатија или Чудновата болест“. У исто време развијају се и припреме за додатне новине у оквиру вршачког театра, па ће публика ускоро моћи да посећује и Стеријину читаоницу, док је у плану такође и отварање још једне камерне сцене у окриљу Народног позоришта „Стерија“.