13. јануара према новом календару навршава се тачно 219 година од када је у Вршцу рођен отац српске драме Јован Стерија Поповић, како га је назвао његов најдостојнији наследник пера Бранислав Нушић. Оба поменута великана оставили су неизбрисив траг и утицај у Вршцу. Први је већ својим рођењем трајно и на најлепши могући начин обележио своје родно место, а други је 1920. у Вршцу основао прво српско позориште које носи Стеријино име. Седница Савета града на којој је донета одлука о оснивању одржана је 24. децембра 1920. а прва премијера у првом институционализованом вршачком позоришту одржана је на свечаности 22. јануара 1921. Ово позориште је под називом Покрајинско банатско позориште “Стерија” радило од тада па још око три године.
Стеријино име трајно је осветлило варош у којој је рођен у породици Вршчанке Јулијане Недељковић и трговца грчког порекла Стерио Поповића, претходно познатог и као Стерио Папаз. Удовица Јулијана Недељковић, рођена Нешковић, за трговца Стерио Поповића венчала се 7. фебруара 1800. После двоје женске деце, 1. јануара 1806. према старом календару (13.01. према новом), родио се првенац Јован.
Стерија је био још у основној школи када је између свог имена и презимена стављао и очево име, да би се разликовао од многих других који су се исто звали. Стерија се родио када историја српског народа, па и целог Балкана улази у драматичну фазу. „У тренутку када је угледао света већ скоро две године траје устанак у Србији подигнут од раје која ‘харач давати не може’“ описује такође Вршчанин Милан Токин, један од првих и најплоднијих проучавалаца Стеријиног живота. Као седмогодишњи дечак Стерија памти време које је Први српски устанак у Србији претворило у катастрофу. Стеријина сећања на детињство вежу се и за сцене српских избеглица које је у Вршцу виђао. Због тога, и врло темељног образовања које је најпре на крилу своје мајке примао, не чуди што је његов патриотски дух био толико снажан и што је изнедрио низ дела инспирисаних српском историјом.
Како наводи у својој аутобиографској скици, родио се слабуњав, ‘од природе слабог телесног састава и управо болешљив’. Са атрофираном левом руком, био је по страни многих дечјих игара које захтевају већу снагу. Због слабости и тог телесног недостатка, Стерија више посматра играње својих вршњака него што у њима учествује. Посебно нежна према свом првенцу из другог брака, мајка Јулијана убрзо увиђа да Стерију више занимају другачије игре, толико различите од дечјих. Зато му ревносно отвара вољу за читањем, а културну традицију нашег 18. века Стерија учи од ње. Убрзо постаје страствени књигољубац који у читању проналази замену за све што му живот немилосрдно ускраћује. Његова глад за образовањем рађа се у тегобном и болном положају за дружење ускраћеног детета.
Кључну улогу у формирању Стеријине личности као ствараоца и просветитеља одиграла је његова мајка. Она је у Вршцу била позната као Јула Молерова пореклом из угледне породице сликара Николе Нешковића. Стерија тако од најранијег детињства има прилику да у родитељској кући посматра шаролику галерију ‘гражданства’ вршачког и у том искуству прикупља драгоцени материјал за дела која ће га касније прославити. На градској пијаци крај које је рођен виђа чаршинлије и друге становнике Вршца и слуша о њима, њиховој грабежљивости и ‘манијаштвима’. Стеријина мајка је била ретко комуникативна жена, а њена кућа на пијаци била је стециште многих жена и Горње и Доње Вароши. О њеној енергичној, животворној природи говори и податак да је родила чак једанаесторо деце, а Стерија, син првенац из другог брака, рођен је као њено пето дете. Осетљива на његово слабо здравље, брижна мајка удовољавала је синовљевој непресушној потреби за учењем. Отац је имао сасвим супротно виђење будућности свог сина. Желео је да од њега направи доброг трговца, какав сам није успео да постане.
У тешким данима борбе са оцем, Стерији изненада, 1822. у 53. години живота умире мати Јула. Напрасна смрт мајке несумњиво доприноси да млади Стерија прерано сазри. Са њеном смрћу, завршава Стерија своје школовање у Вршцу и 1824. одлази у Темишвар, док претходно, четврти разред гимназије завршава у Сремским Карловцима. Темишвар као културно средиште Баната, представља одлучујућу фазу његове младости, књижевног и општекултурног развоја. Од септембра 1826. школовање наставља у Пешти, а потом у словачком Кежмароку.
Стеријин културнопросветни рад је обиман и значајан. Уз оснивање Друштва србске словесности као врховне културне установе, о његовом доприносу у развоју просвете у обновљеној Србији говори и закон о школској настави на коме је радио са много преданости и пажње, сам састављајући концепте свих уредби, па и додатних аката, који ће се касније кроз тај закон примењивати. То „Устројеније јавног училишног наставленија“ публиковано је 1844. Исте године на његов предлог поднет Совјету оснива се и Народни музеј у Београду. Стерија се такође стара о очувању споменика историје и културе, што у оно време није било ни мало лако. Стеријин допринос српској култури је непрегледан и немерљив и због тога и данас његово дело неретко инспирише историчаре и теоретичаре културе и уметности, док његове комедије и даље живе на позоришним сценама широм Србије.
Народно позориште „Стерија“ у Вршцу отворено је да сачува бар део наслеђа овог српског просветитеља и драматичара, значаја какав у француској култури има Молијер, а у британској Шекспир. Оно ових дана припрема програм којим ће током актуелне, јубиларне позоришне сезоне обележити осам деценија јединог српског театра које носи име овог истинског великана. У име поштовања позоришних стваралаца који су ишли Стеријиним трагом и неуморно радили да наставе развој српске драме и позоришта, Народно позориште “Стерија” је овај дан рођења обележило почетком рада на новом пројекту “Ноћ у Келтијевој кући” према Тексту Радомира Путника, вишеструко награђиваног драмског писца и театролога, у режији Предрага Стојменовића. Премијера је заказана за Дан НП „Стерија“ који ће традиционално бити обележен 10. фебруара, а публика ће имати прилику да присуствује позоришној праизведби овог Путниковог текста који на несвакидашњи начин описује атмосферу мистичног Баната.
У међувремену развијају се и припреме за додатне новине у оквиру вршачког театра, док публика већ од претходне сезоне има прилику да посећује Стеријину читаоницу у доњем фоајеу Позоришта, као и недавно отворену Камерну сцену “Кибицфенстер код Стерије”.
