Народно позориште „Стерија“ ове године обележава јубилеј 80 година рада, а сви догађаји и активности на развоју репертоара вршачког позоришта усмерени су ка томе. Централни догађај јубиларне сезоне биће најновија премијера посвећена у исто време и Стерији и долазећем јубилеју у 2026. када се навршава 220 година од рођења „оца српске драме“ како га је својевремено назвао Нушић.

„У јубиларној 80. години вршачког позоришта трудили смо се да идемо Стеријиним трагом – од 10. фебруара када смо Дан позоришта обележили праизведбом прве хорор драме Радомира Путника „Ноћ у Келтијевој кући“ до данас, када се припремамо за премијеру Стеријиних „Родољубаца“, надам се да смо успели да свечарски осветлимо домаће драмске писце. Међу њима се у међивремену нашао и млади Вршчанин и лауреат Стеријине награде Никола Станишић чије смо драме за позориште за децу „Слонче у лонче“ такође приредили праизведбу. Дакле, две праизведбе савремених домаћих драмских писаца, и старих и младих, али и нова изведба оног који је направио темеље домаће драмске баштине, чини да свему што стварамо у овој години прилазимо са посебном одговрношћу коју негујемо спрам најважнијег обележја наше позоришне куће, а то је лик и дело Joвана Стерије Поповића“, каже Иван Ђорђевић, в.д. директора Народног позоришта „Стерија“ и додаје да су 80. сезону обележиле и четири награде на престижном фестивалу „Арт трема фест“ за „првог вршачког Хамлета“, представу Професионалне сцене на румунском језику при НП „Стерија“, „Хамлет парти“, у режији Атиле Антала. „Добра сарадња коју смо остварили са овим реномираним редетељем средње генерације са међународним искуством на пољу позоришне теорије и праксе и свакако резултат који је направљен са његовим тумачењем „Хамлета“ мотивисао нас је да реализујемо још један пројекат. У току је озбиљан процес рада који он зналачки води уз дуге и темељне пробе, а посебно узбуђење ствара чињеница да се посвећујемо Стеријиним „Родољупцима“ у родном граду великана, али и драмских ликова које је кроз ову горку сатиру овековечио“, каже Ђорђевић.

Психологистички и биографски гледано, Стерија ово своје дело пише у специфичном стању у коме доноси одлуку да се из Београда врати у Вршац, подневши претходно оставку на службу у Србији. Одлуку доноси због комплексних друштвено-политичких прилика које су се одражавале и на његов положај којим је постајао све више разочаран. О томе из којих околности прикупља материјал за рад на овом свом делу које га као драматичара представља у сасвим другом светлу, које такође није могло бити упаљено за његовог живота, види се из писма које је 11. марта 1848. писао свом брату Ђорђу С. Поповићу: „Љубезни Ђоко, ти ћеш се писму чудити, док га прочиташ. Мој Попечитељ Алекса Јанковић, дао је резигнацију због тога што је вика на нас Швабе. На његово место постављен је Тенка. Мени се ово мењање попечитеља досадило, и с новим нерадо служим, па сам зато и ја дао оставку или резигнацију. Сад сам, хвала Богу слободан. Књаз то још није потврдио, и отишао је данас у Крагујевац. Ја пак остајем овде до Ускрса, докле ми књига готова буде, и велике недеље ево ме тамо сасвим. Само квартир справљај. Код нас је до сада мирно, а оће ли ова политична колера и преко Саве и Дунава прећи видећемо. Сад остани здрав и на миру, то ти жели твој брат Јоца“.

Прва изведба „Родољубаца“ догодила се тек 1904. године у Народном позоришту у Београду у режији чувеног глумца Чича Илије Станојевића. Поводом премијере Јован Скерлић је 30. 12. 1904. одржао предавање о литерарним и сценским вредностима овог дела, а сутрадан је уследила праизведба. „Ово весело позорје је жалосна слика, сатира оштра и горка...То је плаха срџба једног паметног, благородног и зрелог човека, моралисте који је говорио: „моје је лечити род“, и сматрао за дужност да својим сународницима даде лекцију из родољубља. А он је био позван и имао је права да друге учи како се служи народном напретку“, говорио је Јован Скерлић. Творац „Родољубаца“ је у време када их је написао имао за собом тридесет година плодног књижевног рада, дао дела која су га већ сместила међу прве наше писце. Био је један од оних који су реформисали Србију – преуредио је гимназије, отворио Народни музеј и прво српско учено друштво Друштво србске словесности и упркос свему томе ово дело изгледа дуго чувао у рукопису. Ни до данас није коначно разјашњено да ли је сам Стерија донео одлуку или су можда они који су имали прилику међу првима да прочитају „Родољупце“ одлучили да их извесно време држе у тајности. „Ударив енергично на грлате фарисеје и подмукле тартифе родољубља, он је својим савременицима рекао: чувајте се оних којима је увек на устима патриотизам; не мислите да волети свој народ значи бити слеп пред његовим манама и гресима и варварски мрзети људе друге расе и вере; клоните се кобних самообмана, а свом душом својом мрзите лаж, јер је истина прва дужност према народу, јер је истина, на крају крајева, највиши морал и најмоћније оруђе напретка“, додаје Скерлић.

Први пут у Вршцу позоришна публика је „Родољупце“ могла видети тек 1970. године. Редитељ представе је био Душан Владисављевић, сценограф Живојин Марковић, а костимограф Зорица Живадиновић. Тихомир Пауновић је био у улози Жутилова, Радмила Јовановић у улози Нанчике, Александра Гавански је играла Милчику, Милан Путниковић Лепршића, Љиљана Љубичић Зеленићку, Томислав Пејчић Шербулића, Радослав Симић Смрдића, Иван Вуков је играо Гавриловића, Миле Стојановић Нађ Пала, а Михајло Костадинов Скоротечу. Редитељ представе Душан Владисављевић у програму представе пише да је ова његова режија имала за циљ да у савременом светлу прикаже „Родољупце“ и да је пут бирала једноставним позоришним изразима, без непотребне компасерије и сувишних сцена, тежећи да оствари Стеријине ликове и изнесе пишчеву идеју, чувајући патину дела. У брзом темпу смењивања догађаја и збивања на позорници, кроз сукобе и махераје „Родољубаца“, редитељ се трудио да дочара слику атмосфере оног времена и искривљене нарави неких људи који су у њему живели. У свој родни Вршац, „Родољупци“ се враћају 1986. када их на сцену Народног позоришта „Стерија“ поставља Ивана Вујић. Сценограф представе била је Марина Чутурило, костимограф Милена Јефтић-Ничева-Костић, лектор Радмила Видак, сценски покрет је креирала Соња Лапатанов, избор музике направио Енцо Лесић, а хорску обраду Антоније Пешић. Томислав Пејчић је био у улози Жутилова, Радмила Пејчић у улози Нанчике, Невена Нововић је играла Милчику, Ерне Мухи Едена, Горан Аврамовић Лепршића, Иван Андрејевић Шербулића, Тихомир Пауновић Смрдића, Бен Суљовић Нађ Пала, Ружица Сокић је играла Зеленићку, Владимир Никић Гавриловића, Милорад Мустафовић Скоротечу, док су Дојна Андрејевић, Валентина Станисављевић и Бојана Малкановић Удицки биле у улогама родољубаца. Трећа поставка „Родољубаца“ у Вршцу десила се 2006. године са премијером 3. марта у склопу обележавања јубилеја 200 година Стерије. Редитељ представе био је Филип Гајић, сценограф Слободан Бојовић, а креатор сценског покрета Анђелија Тодоровић. У представи су играли Срђан Радивојевић као Гавриловић, Иван Ђорђевић као Смрдић, Драган Џанкић у улози Нађ Пала, Мирча Оморан у улози Жутилова, Александар Дунић као Шербулић, Снежана Јеремић Нешковић као Милчика у алтернацији са Тамаром Тоскић, Љиљана Јосиповић као Нанчика, Валентина Станисављев као Зеленићка, Вања Радошевић као Зеленићка, Дојна Петровић као Зеленићка, Бојана Удицки као Зеленићка, Соња Радосављевић као Зеленићка, док се у улогама војника појављују Горан Марковић, Јон Оморан, Иштван Фољан, Светозар Војтечки, Бојан Стефановић, Игор Минић, и Стефан Преда. „Родољупци“ се у Вршац враћају 2025, а поставком Атиле Антала, у свом родном граду добијају четврту инсценацију. Повод за ову поставку у турбулентној години није потребно посебно објашњавати, а дешава се и као централни догађај у 80. години јубилеја Народног позоришта „Стерија“, као припрема за 220 година Стерије које обележавамо у 2026.

„Позивамо Вас са радошћу да својим присуством у уторак 3 јуна 2025. са почетком у 20 часова увеличате наше јубиларно славље у част 80. године Народног позоришта „Стерија“. „Може театар започети“, рекао би Стерија, а ми смо спремни да поново подигнемо завесу и у том чину наставимо његовим трагом. Централни догађај ове јубиларне сезоне јесте премијера представе „Родољупци“ Јована Стерије Поповића у режији Атиле Антала. Дођите да заједно проживимо незаборавне театарске тренутке“, поручује Иван Ђорђевић који у најновијој поставци „Родољубаца“ тумачи и лик Гавриловића и додаје да је важно рећи да се овакав комад може поставити када постоји добра екипа, алудирајући на промена у ансамблу којима се такође тежило претходних година уз довођење и афирмацију младих глумаца и појачању мушког дела ансамбла. У представи играју и Срђан Радивојевић, Фуад Табучић, Милош Ђуровић, Дарие Доклеан, Ана Чупић, Јована Андрејевић Грујић, Моника Болдовина Бугле и Корина Троћа. Сценографију и костим раде Софија Лучић и Атила Антал који је такође компоновао музику за представу.