ТЕКСТ: Мирјана Бобић Мојсиловић
РЕЖИЈА: Милан Караџић
КОСТИМОГРАФИЈА: Ангелина Атлагић
МУЗИКА: Исидора Жебељан

ИГРАЈУ: Тања Бошковић, Раде Марјановић, Стеван Пиале и Милан Цаци Михаиловић

О ПРЕДСТАВИ

„Постоје људи којима је важнија интерпретација живота, од његове фактографије. То су сањари, они којима је опис стварности важнији од стварности, и којима је потреба да оставе неки траг о свом постојању важнија од самог постојања. СУЗЕ су прича о томе - о сузама, страстима, разочарењима, о песницима и њиховим музама, о песмама које никада неће бити написане, и о оној која стиже касно“.

Мирјана Бобић Мојсиловић

Ово је прича о једној жени која неће да изговори чежњу: „Ако не могу да будем песник, дај ми Боже, да бар будем поезија“. Марија Калић је певачица хора Радио Београда у пензији. Она обожава поезију и песнике и покушава да оствари недостижно – да се у том свету уметности и сама оствари. Растрзана између успомена на стару љубав са некада успешним песником и нове везе коју остварује са младићем од кога много очекује, она нам прича причу о свима нама – о љубави, чежњи, разочарењу и тихом сну да за собом остави неки траг…