Међународни фестивал класике „Вршачка позоришна јесен“, 32. по реду, свечано је отворен у Вршцу, пред пуном салом Народног позоришта „Стерија“. Овогодишње издање фестивала класике, чији је слоган „Од класике ка будућности“, у оквиру свечане церемоније, беседом је отворио др Трајан Качина, члан Градског већа ресорно задужен за културу.

„Велика је част и задовољство што вечерас, овде у нашем Вршцу, граду богате историје, културе и стваралаштва, заједно отварамо још једно издање Међународног фестивала класике „Вршац̌ка позоришна јесен“. Позориште је одувек било много више од сцене и рефлектора. За Вршчане, позориште је саставни део живота наше заједнице, а овај фестивал, који даје снажан откуцај културног срца Вршца, представља круну уметничких и позоришних дешавања у граду под брегом и кулом. Фестивал је прилика да уживамо у врхунским представама домаћих и страних позоришта, али и простор сусрета публике и уметника, традиције и савремености, емоције и мисли. Искрено захваљујемо свима који из године у годину доприносе да овај догађај буде препознат и цењен, учесницима, организаторима, а највише вама, цењеној и верној публици. „Вршац̌ка позоришна јесен“ је фестивал који расте заједно са градом, а Град Вршац поносно подржава културу и улаже у сва своја културна дешавања, нарочито она која нас чине градом који је препознатљ управо по култури. Уживајте у позоришту и вечери која нас чека. Са поносом и радошћу, у име града Вршца, проглашавам Међународни фестивал класике „Вршац̌ка позоришна јесен“ свечано отвореним„, рекао је др Качина.

Прво вече фестивала традиционално је припало позоришту домаћину. Ансамбл Народног позоришта „Стерија“, извео је представу „Родољупци“, према тексту Јована Стерије Поповића, у режији Атиле Антала. Антал се, поред режије, побринуо за музику, сценографију и костим, асистент за сценографију и костим је Софија Лучић, а у представи играју Иван Ђорђевић, Срђан Радивојевић, Фуад Табучић, Милош Ђуровић, Дарие Доклеан, Ана Чупић, Јована Андрејевић Грујић, Моника Болдовина Бугле и Корина Троћа. Представа је постављена у част 80. годишњице рада Народног позоришта „Стерија“ и у сусрет долазећем јубилеју у 2026. години – 220 година од рођења „оца српске драме“ Јована Стерије Поповића.

Пре представе, мр Томислав Сухецки, вечерас је отворио изложбу Сенке Ђорђевић „Између нити и сцене“. Реч је о изложби костимографских радова, насталих у комбинованој техници, а скице, макете и текстилне форме откривају процес у којем се традиционални и савремени поступци преплићу. Приказано је како сваки материјал добија нову улогу у грађењу лика, у стварању визуелне поезије позоришта.

Селекцију 32. издања „Вршачке позоришне јесени“ направила је редитељка и директорка фестивала Снежана Удицки. Публика ће, после вршачке представе, имати прилику да гледа остварења Звездара театра, Београдског драмског позоришта у сарадњи са Улyссес театром, Народног позоришта „Тоша Јовановић“ из Зрењанина и црногорског Центра за културу Тиват, чиме се наставља међународна традиција фестивала.

Ове године у Вршцу имамо и интернационални жири, који сачињавају: Дијана Грбић – глумица и директорка Народног позоришта Републике Српске, Јелена Јанковић – глумица и Димитар Андоновски – композитор из Македоније, иначе вршачкој публици познат по музици из представе „Дон Жуан“, која је рађена пре неколико година у НП „Стерија“ и за коју је Димитар добио бројне награде.

Другог дана фестивала, глумци Звездара театра, извешће „Удовицу живог човека“ Душана Ковачевића, у његовој режији. Карте за ову представу су распродате. Исто вече, Професионална сцена на румунском језику НП „Стерије“, приказаће представу „Хамлет партy“, у режији Атиле Антала, према чувеном Шекспировом делу.

Град Вршац је покровитељ „Вршачке позоришне јесени“, једне од најзначајнијих театарских свечаности у земљи, уз Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Вршац још једном доказује да је град развијене позоришне културе, град који доследно прати дугу историју и традицију позоришног живота, град у којем је 1793. одиграна прва представа на српском језику и који је изнедрио великана културне баштине какав је Јован Стерија Поповић.