Текст : Миро Гавран
Редитељ: Марко Манојловић


НОЋ БОГОВА – ЖИВОТНА ПРЕДСТАВА

Представа Ноћ богова у којој играју Дејан Луткић, Војин Ћетковић и Небојша Илић, премијерно је изведена 27. априла у великој дворани Дома омладине Београда (ДОБ), у присуству њеног аутора Мире Гаврана, најизвођенијег савременог хрватског позоришног писца. Као у већини комада написаних од друге половине 20. века не постоји јасно жанровско одређење. Ако би морала да се измисли жанровска кованица за ову представу, то звучи отприлике: трагикомедија са елементима фарсе у оквиру политичког театра. Или како се обично то описује, доста слободним термином – „животна представа“, како кажу глумци. Гавранов динамичан комад о љубави, пријатељству и владању, пун неочекиваних обрта који позоришној публици задржавају дах, у протеклих четврт века имао је чак 19 позоришних премијера широм света од Сарајева, Марибора, Подгорице и Мостара, до Вашингтона, Мелбурна, Софије, Прага...

Ноћ богова долази и у Београд захваљујући жељи Луткића, Ћетковића и Илића да оживе „карактере који су архетипски, а опет се налазе у свакодневном животу данашњице“. „Комад нас је спојио. Сва тројица смо осетили узбеђење прво као читаоци, а касније потребу као уметници да пробамо да пренесемо то узбуђење публици. Подела је настала жељом да играмо ликове какве до сад нисмо играли. Да изађемо из наше „удобне зоне“ и представимо се публици у новом светлу“, истиче Луткић.

Једне вечери на десетогодишњицу пријатељства краљ Луј XIV (Ћетковић), дворска луда (Луткић) и писац Молијер (Илић) се заједно опијају евоцирајући успомене на прохујала времена. Усред весеља, краљ открива да је сазнао да њих двојица играју фарсу о њему у којој га исмевају, па присиљава своје пријатеље да ту фарсу одиграју само за њега. “Комад ставља своје јунаке на муке којима су људи изложени од кад живе у заједницама. Човек који је разапет између жеље да уради оно што осећа да је праведно и начина како мора да живи у свету и односи се према моћнијима од себе. Како моћнији од нас никад нису сигурни у нашу љубав и да ли је она само из интереса или је искрена. И да ли су најмоћнији и даље уопште људи као ми остали?“, објашњавају тројица глумаца. Каквом се пријему публике надају, односно какав утицај желе извршити у Ноћи богова Луткић, Ћетковић и Илић? Кажу, исти онај утицај који су имали када су прочитали комад - пре свега заинтересованост шта ће се десити јер је ово једна врло узбудљива драма која гради напетост и на крају не разочарава. На дубљем нивоу, имамо велики распон емоција према јунацима драме, гледајући како друштвене улоге које преузимамо у животу имају страшне последице на нас као људе. Хрватски аутор Миро Гавран на београдску премијеру своје представе долази „као изнимно радознао и добронамјеран гледатељ“, и слути да ће настати „озбиљна, интригантна представа у којој ће глумци дати све од себе“. „У овој необичној фарси пуној неочекиваних фабулативних обрата, пружа се изобиље материјала за градњу увјерљивих улога. Када пишем нови казалишни текст увијек ми је жеља да и глумци и публика уживају када представа заживи. Надам се да ће се то догодити с овом изведбом која је 23. премијера Ноћи богова до сада“ , каже Гавран. Упознат са досадашњим радом Луткића, Ћетковића и Илића, Гавран оцењује да су то „сјајни глумци у најбољим животним и креативним годинама, који студиозно приступају градњи ликова и имају озбиљан однос према послу којим се баве. „А о младом редатељу Марку Манојловићу сам од београдских казалишних колега чуо само лијепе ријечи. Знам да је на пробама изузетно добра креативна и радна атмосфера а то је добар знак за представу која се рађа“, сматра Гавран. Најизвођенији савремени хрватски драматичар истиче да је пре десетак година знао видети готово сваку другу позоришну премијеру својих дела ван Хрватске, али како се последњих година њихов број утростручио (само у прошлој години било је 20 премијера од којих 19 ван Хрватске), онда одабере три или четири годишње на које оде. „На друге, на жалост, не могу ићи. Мени је увијек у животу било писање на првом мјесту, а за писање човјек треба концентрацију, те миран и уредан живот… А честа путовања то знају пореметити. А опет: за писца је опасно затворити се само у своју радну собу, јер кроз путовања и сусрете с људима и писац се искуствено обогати и освјежи, а то добро дође у раду на новим текстовима. Потребно је наћи праву равнотежу“, каже писац.


ДЕЈАН ЛУТКИЋ

Дејан Луткић рођен 19. фебруара 1974. године у Врбасу, детињство је провео у Кули. Завршио је нижу музичку школу, одсек клавир, а глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду. Стални је члан Позоришта „Бошко Буха“. Популарност је стекао улогом Ринге у филму „Ринге раја“ (2002). Познат је и као мафијаш Аламуња из телевизијске серије „Бела лађа и као Јован Јагодић из серија „Сва та равница“, „Јагодићи“ и „Јагодићи: Опроштајни валцер“.


ВОЈИН ЋЕТКОВИЋ

Студирао је Факултет драмских уметности. Члан Југословенског драмског постао је 1996. У свом матичном позоришту остварио је улоге: Командант, Клеменсо („Кандид или Оптимизам“); Картриџ Килбрајд („У мочвари“); Љутко („Брод за лутке“); Барон („На дну“); Ранко из Београда, Ранка из Београда („Говорница“); Геле („Буре барута“); Диомед („Троил и Кресида“); Дејан („У потпалубљу“); Оронт („Мизантроп“); Јоханан, Поџерс („Салома“). Добитник је две Годишње награде ЈДП-а и три награде за лепоту говора „Др Бранивој Ђорђевић“. Игра у бројним популарним филмовима и серијама: „Породично благо“, „Зона Замфирова“, „Мој рођак са села“, „Рањени орао“…


НЕБОЈША ИЛИЋ

Дипломирао је глуму на ФДУ у Београду. Стални је члан Позоришта Атеље 212 од 1998. године. Позоришне представе (избор) – Атеље 212: „Путујуће позориште Рикоти“ (Ханибал), „Кући“ (Фома), „Опера за три гроша“ (Филч), „Велика свеска“ (Први близанац), „Једва стече зета“ (Дарденбеф), „Хенрик IV“ (Ландолфо), “Нирвана” (Џери)... Народно позориште: “Дон Жуан” (Пјеро); БДП: “Човек је човек” (Поли Бајкер), “Под окриљем звезда” (Посетилац)... ТВ: “Бела лађа”, „Оно наше што некад бејаше“, „ Лифт“, „Црни Груја“… Филм: „Монтевидео, Бог те видео“, „Друг Црни у НОБ-у“, „Клопка“, „Црни Груја и камен мудрости“, „Сутра ујутру“, „ Кордон“, „Зона Замфирова“, „Она воли Звезду“, „Небеска удица“, „Лајање на звезде“, „Купи ми Елиота“… Награде: Стеријина награда за глуму на Стеријином позорју 2010. године за улогу упредстави “Чекаоница”.


МАРКО МАНОЈЛОВИЋ

Рођен 1982. године у Београду, студирао је Позоришну режију на Факултету драмских уметности, у класи професора Славенка Салетовића. Дебитовао је 2001. године као асистент редитељу Дарјану Михајловићу на представи “Дантонова смрт”, а након тога сарађивао је са многим афирмисаним позоришним редитељима, међу којима су и Рахим Бурхан (представа “Бели бели свет”), Јагош Марковић (“Госпођа министарка”), Јован Ћирилов (“Недозвани”), Горчин Стојановић (“Капетан Џон Пиплфокс”), Лоран Вансон (“Рупе”)... Представу “Смрт”, по тексту Вудија Алена, режирао 2005. године, на сцени Студио Југословенског Драмског Позоришта. Уследила је представа “Клопка” у Народном позоришту у Сомбору,“Три Прасета” у позоришту Бошко Буха,”Покондирена Тиква” у Народном позоришту у Кикинди и Београдском драмском позоришту, “Без маске” у Атељеу 212, „У Едену на истоку” на Белефу 2007, „Ноћ убица” у Југословенском драмском позоришту, “Елинг” у Београдском драмском позоришту, “Небески одред” у Југословенском драмском позоришту, “Лепет мојих плућних крила” НП Сомбор и “Лажљивци” Градско позористе Подгорица.


МИРО ГАВРАН

Драматичар, романописац, приповедач и писац за младе, Миро Гавран најизвођенији је хрватски савремени драматичар у протекле две деценије. Његова су дела преведена на 35 језика. Имају више од 150 издања у земљи и иностранству. По његовим драмама и комедијама настало је око 200 позоришних премијера широм света, а видело их је најмање два милиона гледалаца. Једини је живи аутор у Европи који има позоришни фестивал посвећен искључиво њему – Гавранфест. Гавран је рођен у Горњој Трнави 1961. године, недалеко од Нове Градишке. Само три године након матуре дебитовао је 1983.године с драмом „Креонтова Антигона“ у Драмском казалишту Гавелла у Загребу. Дипломирао је на Академији за казалиште, филм и телевизију у Загребу и радио као драматург и управник позоришта од 1989. до 1992. Године 1995. покренуо је Епилог Театар и био његов једини аутор до 2001. када је са супругом утемељио Театар Гавран који сваке године изведе једну његову премијеру и стотинак реприза. Три године касније појављује се с драмом „Ноћ богова“ која је, рећи ће зналци, најбоље написани Гавранов комад. У раздобљу од 2000. до 2010. године његове драме су постављене у више од 110 различитих продукција.