Дечја и омладинска сцена НП „Стерија“

КАПЕТАН ЏОН ПИПЛФОКС

текст: Душко Радовић

Aдаптација и режија: Бојана Иванов-Ђорђевић

Избор музике - Хана Ђорђевић
Сценографија и костим - Бојана Иванов-Ђорђевић
Дизајн и израда лутака и сценографије - Бојана Иванов-Ђорђевић, Хана Ђорђевић, Матија Ђорђевић, Иван Ђорђевић
Сценски говор - Иван Ђорђевић

Игра ансамбл Дечје и омладинске сцене НП „Стерија“ :

Капетан Џон Пиплфокс – Павле Црнчевић
Чудовиште – Вања Ђорђевић
Гусарски спикери – Лена Косановић и Уна Ковачевић
Арчибалд – Милица Вуковић
Корњача – Филипа Попошилов
Секира – Матија Ђорђевић
Коновал – Јеврем Милановић
Вештице из пећине – Клара Радичевић, Милица Вуковић, Нађа Крстин, Лена Радивојевић, Милица Бановић
Брзоговорећи – Војин Милановић, Андреј Ђура, Саша Јовић, Михајло Топалов
Гусари – Вања Ђорђевић, Војин Милановић, Клара Радичевић, Михајло Топалов, Нађа Крстин, Лена Радивојевић, Милица Бановић, Јована Сабо, Хелена Цветановић, Милица Бунчић
Бродови - Андреј Ђура, Саша Јовић, Лена Радивојевић, Илија Какован

ПРОДУКЦИЈА – Дечја и омладинска сцена НП „Стерија“
Сезона 2023/24.


101 ГОДИНА ДУШКА РАДОВИЋА – 70 ГОДИНА ЏОНА ПИПЛФОКСА

„101 година Душка Радовића – 70 година Џона Пиплфокса“ је целогодишњи пројекат који има за циљ да повећа интересовање деце за позоришну и драмску уметност кроз лик и дело Душка Радовића чији је јубилеј 100 година рођења обележен 2022, што нас ове године не ослобађа од обавезе да му се изнова посвећујемо и приближавамо вредностима његовог осебујног и племенитог дела посвећеног деци. И ове 2023. један од његових најпознатијих ликова има јубилеј – Капетан Џон Пиплфокс слави 70. рођендан!

Они који су га познавали кажу да су Душан - од душа и Радовић - од радености, уистину били имена - судбине. О томе како нас је творац "Џона Пиплфокса" и "Страшног лава" ослобађао од глупости, од власти, од рђавих навика, од неосетљивости на доброту сведоче књиге песама и афоризама, записи култних емисија "Београде, добро јутро", речи којима деца, цитирајући га, покушавају да објасне себе и свет. Познатија дела "Капетан Џон Пиплфокс" (1953), радио-игра "Поштована децо" (1954), песме "Смешне речи" (1961), песме "Причам ти причу" (1963), песме и приче "На слово, на слово" (1963-1965) само су део овог плодоносног неимара културне баштине са обележјем уметности намењене деци.

Током целе године, драмски педагози Еду театра са својим сарадницима креирали су и реализовали креативне и едукативне радионице са мотивима лика и дела овог великана и успели да дођу до дечје представе „Капетан Џон Пиплфокс“, која је већ на премијери освојила публику и постала једна од омиљених са репертоара за децу. Након оснивања Дечје и омладинске сцене у Вршцу, читава посада са Пиплфоксовог брода припојена је Народном позоришту „Стерија“, а представа је уступљена овој Сцени.

„101 година Душка Радовића – 70 година Џона Пиплфокса“ је партиципативни пројекат у коме су деца и млади имали активну улогу, учествовали у настанку овог културног догађаја и реализацији већег дела пројекта. Процес је покренут са циљем да развија културне потребе деце и младих, негује дечје стваралаштво и образовање у свим областима уметности и културе, да подстиче развој талената, истраживачки рад и критичко мишљење учесника. Ово је такође пројекат којим се мотивишу уметници за рад са младима, а институције културе подстиче да креирају културне садржаје у правцу квалитетног провођења слободног времена и неговања културе разноликости.


О ДЕЧЈОЈ И ОМЛАДИНСКОЈ СЦЕНИ
НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА „СТЕРИЈА“

Дечја и омладинска сцена Народног позоришта „Стерија“ је једна од првих сцена за децу и младе која у оквиру институционализованог позоришта развија, негује и популаризује стручан рад са децом и младима кроз методе примењеног позоришта.

Сам термин примењено позориште појављује се 90-тих година XX века. Оно је настало у условима посткапиталистичке климе која је са собом донела и све лошије финансирање позоришне уметности 70-тих и 80-тих година XX века. Примењено позориште настаје и развија се под општим утицајем постмодернизма који је иначе обележило читав тај период. Жеља да се позориште приближи заједници претворена је у креирање позоришта са мноштвом категорија и група људи као што су затвореници, стари, млади, деца, маргинализоване, дискриминисане групе и други. Тако почиње да се гради богата позоришна пракса која интензивно комуницира и са ванпозоришним дисциплинама попут психотерапије, психијатрије, психологије, социологије, права итд. Многи активисти за људска права све више користе позориште као средство приближавања циљној публици и на тај начин отварају платформе за јавне дебате. Христина Муратиду, главни професор за ову област на Академији уметности у Новом Саду, одређујућим фактором примењеног позоришта сматра његову инклузивност: „Одређујући фактор примењеног позоришта, а верујем и одлучујући, како са социјалне, тако и са естетске стране, утемељен у искуству позоришта XX века, је да оно прихвата учешће свих грађана, маргинализованих као и привилегованих, легалних као и „илегалних“, чији захтеви и планови могу бити у широком распону од гласних и популарних, до тихих и „невидљивих“ – људи свих година, верских и националних одређења, друштвеног или образовног профила“. Она даље говори и о визијама позоришних писаца са јасним социополитичким фокусом, као што су Ибзен, Бернард Шо, Брехт, Бонд, али и редитељима који су преформулисали позоришни чин у савремени друштвени ритуал, као што су Брук, Мнушкин или Гротовски. Касније је такву визију театра преузео Боал у свом позоришту потлачених, затим покрет позоришта у образовању у Великој Британији и Аустралији, позориште за развој у неразвијеним земљама, позориште реминисценције намењено старијој популацији, „плејбек позориште“ за било који мали град или село… „Мало по мало, они су створили нову позоришну антропологију којом позоришни уметници и педагози подржавају локалне заједнице у решавању проблема и сукоба, задовољавају њихову жеђ за знањем, потпомажу њихову борбу да остваре своја права, и славе и обнављају њихове колективне успомене“. (Христина Муратиду).

Ослањајући се на ове теорије и праксе примењеног позоришта Народно позориште „Стерија“ оформило је Дечју и омладинску сцену под слоганом „Породица као инспирација“ да у времену најезде дигитализације и упадљивог одсуства директне комуникације како међу децом, тако и непосредног васпитног рада унутар породица, понуди модел рада кроз методу позоришта у едукацији уз примену дечјег стваралаштва и позоришне игре као проверено најмоћнијих начина рада са децом, младима, па и са родитељима.

Протекла година нашег дечјег ансамбла била је у знаку Бранка Ћопића. Кроз низ радионица на тему култног дела домаће књижевности за децу „Јежеве кућице“ успели смо да дођемо и до истоимене дечје представе са богатим костимима и сценографијом коју смо заједно са децом израђивали. Ова представа била је једна од омиљених у Вршцу током протекле сезоне и извођена је више од 10 пута на сценама Народног позоришта „Стерија“, на сцени Педагошке академије у Вршцу, као и на школским сценама у околини Вршца. Град Вршац је нашу представу изабрао за сву децу нашег града крајем децембра 2022. када смо је извели пред око 1000 малишана. Са овом представом ишли смо уочи празника и селима у походе и изводили је за децу која нису у прилици да редовно прате позоришна дешавања и учествују у њима и на тај начин испунили један од циљева примењеног позоришта да се културно маргинализованима пружи шанса за учешће у културном животу заједнице. „Јежева кућица“ такође је опстала на репертоару Дечје и омладинске сцене НП „Стерија“.

Следећа станица је обележавање 101. године Душка Радовића и 70 година Капетана Џона Пиплфокса. Представа ће на дан рођења Душка Радовића, 29. новембра, бити изведена за децу ОШ „Вук Караџић“, а она ће остати на репертоару Народног позоришта „Стерија“ уз могућност да у неке њене делове укључи и родитеље са децом, уз претходну адекватну припрему за ту врсту активности.