Харолд Пинтер је Нобеловом наградом награђени енглески писац и сценарист. Сматра се једним од најутицајнијих британских драматичара- Најпознатије драме су му The Birthday Party (1957), The Homecoming (1964) и Betrayal (1978), од којих је сваку адаптирао у филм.
Пинтер ствара свет у коме у исто време глорификује и деградира љубав. На један чудан начин увлачи публику у своју баналну причу, а с друге стране, постоји нешто више од тога. Ово није само прича о љубавном троуглу, већ о томе да ли је ЖИВОТ ОНО ШТО НАМ СЕ ДОГАЂА ИЛИ ОНО ШТО СМО ПРОПУСТИЛИ?
Човек је уједно и креатор и немоћан учесник. Пинтер даје облик својој личној фасцинираности сећањем као функцији емотивне свести која окупира и одређује садашњи тренутак. Разлог за представу је управо слика у јавности, па чак и најинтимнија осећања приказујемо врло транспарентно али и лажно у исто време. Брак у који се улази без љубави, из разлога који су у том тренутку били битни, а немају везе са љубављу према партнеру, биће тестирани кад-тад, јер нису засновани на ономе на чему би требало да буду – на љубави, емоцијама, страсти… Прошлост за коју верујемо да је остала иза нас и тамо где јој је место – у прошлости, и за коју верујемо да смо је у свести модификовали како нама одговара, мора да исплива некад, а тада ће се све што је било лажно довести у питање. Тамо где има љубавног троугла, има и љубави и издаје и боли.

Снежана Удицки

Текст: Харолд Пинтер
Режија: Снежана Удицки
Сценографија: Софија Лучић
Костим: Сенка Ђорђевић
 
ЛИКОВИ:
Ана  – Вања Радошевић
Кејт – Моника Болдовина Бугле
Дили – Срђан Радивојевић

       
 
ТЕХНИЧКА ПОДРШКА:
Суфлер-испицијент: Мерима Огризовић;
Организатор: Вера Недељков ;
Шеф технике: Драгослав Добросављевић;
Шеф сцене: Борислав Крљић;
Мајстор тона: Илија Момиров;
Мајстор светла: Жељко Новаков;
Столарски радови: Светозар Војтечки;
Браварски радови: Иштван Фољан;
Реквизитер: Горан Марковић;
Кројач: Слава Иванов;
Гардаробер: Милица Лалић;
Графички дизајн: Софија Лучић;
Возач: Драган Чанковић;

Премијера: 15.01.2016.