ПОСЛЕДЊИ ТРЕНУЦИ КРАЉА АЛЕКСАНДРА И КРАЉИЦЕ ДРАГЕ
ПОСЛЕДЊИ ТРЕНУЦИ КРАЉА АЛЕКСАНДРА И КРАЉИЦЕ ДРАГЕ
Текст: Радомир Путник
Режија: Снежана Удицки
Сценографија и костим: Софија Лучић
Инспицијент: Мерима Огризовић
Играју:
Милош Ђуровић - Александар Обреновић, краљ Србије
Тамара Тамчи Тоскић - Драга Обреновић, његова супруга
В.д. директора: Иван Ђорђевић
Организатор: Маја Јакшић
Технички директор: Драгослав Добросављевић
Мајстор тона: Илија Момиров
Мајстор светла: Горан Ристић
Реквизитер: Марко Топаловић
Декоратер: Миодраг Марјановић
Гардаробер: Милица Лалић
Кројачки радови : Станика Лазић
Возач: Драган Чанковић
РАДОМИР ПУТНИК НА ВРШАЧКОЈ ПОЗОРИШНОЈ СЦЕНИ
Радомир Путник (Оџаци, 9. јул 1946), књижевник, драматург, театролог, позоришни критичар и професор, основну школу и гимназију завршио је у Вршцу, док је драматургију дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1972. На позоришну сцену Србије ступа 1969. и то делом под називом Шта је највећи домет секса, које је изведено на сцени београдског позоришта Атеље 212. Вршачкој позоришној публици први пут се представио делом Трактат о кафици, 1972, а његову драму Баца Ица и његова Мица Милован Новчић поставио је 1981. На репертоару Народног позоришта „Стерија“ у Вршцу последњи пут је виђен у сезони 1992/93. када је постављена његова драма Климактеријум.
ТВ серија Крај династије Обреновић од 11 епизода, која је 1995. емитовала Телевизија Београд, једна је од најгледанијих и наквалитетнијих играних серија са историјском тематиком које памтимо. Из тог опуса настала је и дуодрама Последњи тренуци краља Александра и краљице Драге. То Путниково дело су у простору београдског хотела Хајат дуго година изводили, према редитељској поставци Саве Мрмака 1996, Љиљана Благојевић и Тихомир Станић. Најновијом поставком овог дела вршачко позориште се после 32 године враћа драматургији Радомира Путника у циљу да му се укаже више него заслужена пажња, поштовање и врати бар део дуга за све што је чинио и чини за драму и позориште у Србији. Том чину додатно дајемо на значају тиме што премијеру заказујемо на 27. март, Светски дан позоришта, када у склопу позоришне зграде отварамо нову камерну сцену под називом „Кибицфенстер код Стерије“. Тај Стеријин прозор у свет први ће отворити Радомир Путник и надамо се призвати што већи број позоришних стваралаца који препознају и следе позоришне вредности блиске и потребне публици Стеријиног града, али и просветитељској мисли „оца српске драме“ како је то формулисао Душан Ковачевић, а сродне идеји да једино промишљањем и суочавањем са сопственом историјом и садашњошћу можемо крепко ходати и ка будућности.
Иван Ђорђевић
РЕЧ РЕДИТЕЉА
Најпознатији краљевски брачни пар наше новије историје – Александар и Драга Обреновић изазивао је од самог почетка њихове везе како контроверзе, тако и дивљење. О животу и браку краља и краљице написано је пуно есеја, романа, драма, тако да екипа ове представе није толики акценат ставила на историјска збивања, јер ће сваки гледалац свесно или не, тумачити њихову биографију из свог угла. За једне је краљ Александар био тиранин, за друге је био ренесансни младић, који је између осталог, једини владар који је угостио Николу Теслу. За једне је краљица Драга била жена која је волела и финансирала развој уметности у Србији, за друге је била удовица ниског порекла и још горе репутације. За нас, они су брачни пар који смо пробали да тумачимо из данашњег времена и који је упркос спољним притисцима, одржао своју почетну заљубљеност и веру у љубав до краја живота, на начин на који су они такву врсту љубави доживљавали. Препознати кроз трауме које су их повезале, они су једно у другом нашли све оно што им је обележило ранији део живота – недостатак родитељске, односно партнерске љубави и одговорности које су им наметнуте у тренуцима када нису били довољно зрели за животна искушења.
Снежана Удицки
ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Убиство због љубави -"Последњи тренуци краља Александра и краљице Драге",НП "Стерија"
Дуодрама Радомира Путника, логично произашла из обимног истраживања историјских и животних околности династије Обреновић за изврсну ТВ серију, тиче се последње ноћи краља Александра Обреновића и краљице Драге, који сумирају своју љубав, због које ће бити стављени на стуб срама у српској јавности и, на крају, бити и сурово ликвидирани.
Краљ (Милош Ђуровић), у драмском смислу је неопредељен између фрустрираног, невољеног дечака и моћника, који треба да влада народом и државом. Краљица Драга (Тамара Тамчи Тоскић) је приказана као јака жена, склона манипулисању, но искрена у својој љубави за краља. Историјска чињенице су познате - и краљ и публика знају да се одсудни тренутак љиховог убиства ближи. Утолико је занимљивије што дуодрама Радомира Путника овај политички злочин, у драматичном тренутку јунака, пред њихову смрт, осветљава из још неколико углова, дајући могућност да гледалац уђе у интимну причу контроверзног пара, чија љубав је, због разлике у годинама и статуса супружника, друштвено дискриминисана.
На првом месту, писац открива дубоку чежњу краља Александра Обреновића за љубављу и блискошћу, ускраћеним му у детињству, због чега прелази преко свих гласина и сопствених сазнања о моралној неподобности његове супруге, која удајом постаје и краљица Србије. Милош Ђуровић ту истину, коју супрузи баца у лице, да верује у њене неподопштине, али да је управо као грешницу искрено воли, игра уверљиво и тачно, на самој граници између дубоке повређености и бајковитог краљевског јунаштва, што је сасвим нови моменат и одличан путоказ за другачије тумачење познатог историјског догађаја.
Тамара Тамчи Тоскић такође спретно спаја лукавост, амбицију, малограђанштину Драге Машин са за њу новом, дубоко искреном, истинитом љубављу краљице Драге Обреновић према свом мужу.
Ове две стварне историјске личности, у тексту Радомира Путника добијају достојно драмско рухо, и анамнеза њихове, за српску традицију срамотне љубави показује унутрашњу рањивост њихових карактера, заједничку за обоје, која их је спојила, али је историја не препознаје и не уважава.
Подијум на сцени, на коме они играју свој "данс макабр" (сцена и костим Софија Лучић) редитељки Снежани Удицки даје одличну могућност да се читава ова љубавно-историјско-злочиначка сторија схвати као игра у игри, позориште у позоришту, двострука интерпретација познатих чињеница, овога пута и из личних мотива.
Народно позориште Стерија је, римејком дуодраме значајног писца, добило не само добру и занимљиву представу познатог суграђанина, што једном театру даје аутентичан печат, него је и указало на одличну игру глумаца, по којој се види да ово може да носи велики репертоар, достојан славног српског писца, реформатора и активисте, Јована Стерије Поповића.
Вршачко позориште се, срећом и добром управом, и креће у том правцу.
Драгана БОШКОВИЋ
03. 06. 2024. у 18:54
ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ