„ВРШАЧКА ПОЗОРИШНА ЈЕСЕН“ - РАДОВАН ТРЕЋИ
Народно позориште Сомбор и Град театар Будва
РАДОВАН ТРЕЋИ
Текст : Душан Ковачевић
Режија..................................................................................................Вито Тауфер
Драматур............................................................................................ Весна Радовановић
Сценограф...........................................................................................Лазар Бодрожа
Костимограф.......................................................................................Биљана Гргур
Композитори.........................................................Роберт Пешут Мањифико и Александер Пешут Шац!
Аутор сонга „Сан о завичају”..............................Немања Бакић
Лектор................................................................... др Дејан Средојевић
ИГРАЈУ:
Радован Трећи................................................................Нинослав Ђорђевић
Руменка....................................................................... Биљана Кескеновић
Георгина..............................................................Марија Маша Лабудовић
Катица ...............................................................................Даница Грубачки
Станислав............................................................................. Срђан Алексић
Јеленче................................................................................. Немања Бакић
Келнер...................................................................................Лазар Николић
Василије................................................................................ Павле Поповић
Вилотићи........................... Дејан Плетикосић, Владимир Броћиловић, Стефан Варга, Дејан Вуковић, Андреј Тодоровић
РЕЧ РЕДИТЕЉА
Будућност
Неког новембра крајем осамдесетих, нашао сам се у будућности. Седео сам у мултифункционалној конзерви које тамо у Токију зову хотелске собе. Судећи по тој соби па и многим другим стварима, будућност није мирисала на добро, иако возови у таквом свету возе 300 на сат и стану на секунд тачно и до милиметар прецизно испред твог носа... Седећи у том тамо простору, упалио сам ТВ. Гле чуда! На програму хотелског кућног биоскопа био је филм „Ко то тамо пева“. Размишљао сам тих дана доста о будућности и филм сам гледао заредом свако вече док сам био тамо... Ковачевића сам, заправо, прво упознао и његов рад ме одушевио кроз филм „Балкански шпијун“, „Маратонци“, „Посебан третман“, „Сабирни центар“... па можда зато ову нашу представу заправо замишљам филмски. Хорор филм. Болна комедија о самоиздаји Добре комедије су болне. Кроз лица комедије гледамо и доживљавамо сами себе, своје животне ситуације, своје страхове, своју судбину. Комичне фигуре, на пример, покушавају да буду нешто што нису. Или у другима гледају нешто што ови други нису. Оргон у „Тартифу“ види светог човека, а не свињу и тако даље... Могућност коју пружа позориште, да се са угодне дистанце смејемо властитим великим и малим глупостима и малим и великим глупанима, велика је и корисна ствар и за друштвено и за индивидуално здравље.
Вито Тауфер