Према мотивима Чика-Јовине смешно-жалосна игре Несрећна Кафина

ТЕКСТ:
Јован Јовановић Змај

АДАПТАЦИЈА И РЕЖИЈА:
Бојана Иванов Ђорђевић

СЦЕНОГРАФИЈА И КОСТИМ:
Софија Лучић

МУЗИКА:
Драган Ђокић

ИГРАЈУ:
Јована Андрејевић Грујић
Иван Ђорђевић
Дарије Доклеан
Моника Болдовина Бугле
Тамара Тамчи Тоскић
Корина Троћа

в.д. директора НП "Стерија"
Иван Ђорђевић
Инспицијент: Ана Марић
Организатор: Маја Јакшић

Премијера: 27.09.2024.
Сезона: 2024/25.

О ЧИКА ЈОВИ ЗМАЈУ

Јован Јовановић Змај, српски лекар, песник - један од највећих лиричара српског романтизма, драмски писац, преводилац и уредник, који је у домаћој културној историји пре свега упамћен као први књижевни стваралац за децу, остварио је несагледив допринос и у развоју позоришног живота код Срба. Био је један од оснивача Српског народног позоришта у Новом Саду (1861), а у Београду, где је радио и као лекар, био је драматург Народног позоришта ( од 1878. до 1880).

Рођен је у Новом Саду 6. децембра (24. новембра по јулијанском календару) 1833. године у угледној племићкој породици. Прве године живота провео је у чувеној новосадској улици "Златна греда". Њихов породични дом био је инспиративно место - стециште новосадске елите и културних радника. Школовао се у Новом Саду, Халашу и Пожуну. Писањем почиње да се бави већ као гимназијалац, а после завршене гимназије, по очевој жељи, уписује студије права у Пешти. Школовање наставља у Прагу и Бечу – граду од посебног значаја за његово књижевно и политичко образовање, јер у њему упознаје Бранка Радичевића, свог највећег песничког узора. Посебно је био наклоњен природним наукама, а то ће касније превладати као његово животно опредељење, док се мотиви природе, медицинске науке и здравља врло често појављују и у његовим књижевним делима. Змајеви најранији индиректни додири са позориштем потичу из дечјих дана - отац Павле био је претплатник илустрованог бечког позоришног часописа „Wiener Theaterzeitung“, који је мали Јова сасвим сигурно превртао и гледао слике у њему и пре но што је умео до чита. Када се сусрео са живим позориштем не зна се поуздано, али је за то имао прилике у Новом Саду – ако не у време Летећег дилетантског позоришта (1838-1840), свакако јесте у време Коморашевих представа 1844, као и приликом гостовања немачких путујућих трупа.

Великом научнику Николи Тесли био је најдражи песник. Змај му је узвратио песмом добродошлице коју му је одрецитовао приликом његове једине посете Београду 02.06.1892. Тесла је тада, изузетно дирнут, пољубио Змајеву руку и обећао да ће се, када се врати у Америку, посветити превођењу његових дела на енглески језик. „Кад ми је било најтеже у Америци и када сам био од свих одбачен и несхваћен, с горким сузама читао сам Вашу поезију, а сада Вам обећавам да ћу Ваше стихове превести на енглески језик и у Америци објавити”, рекао је велики Тесла том приликом и дато обећање такође касније и испунио. Последње године живота Змај је провео у Сремској Каменици, у кући која је данас Змајев музеј.


О ПРЕСРЕЋНОЈ КАФИНИ

„Биће збиље и поуке, крепите се њом, биће хране духу вашем, срцу млађаном".
Јован Јовановић Змај

Интерактивна представа за децу и одрасле „Пресрећна Кафина“ настала је на основу текста „Несрећна Кафина“ Јована Јовановића Змаја, јединог његовог драмолета у стиховима, у деловима објављиваног у „Невену“ 1881. Ова „Чика Јовина смешно-жалосна игра за лутке коју могу играти и деца“, написана је за лутке од кромпира и први је домаћи текст за луткарско позориште, због чега је веома значајан за историју српске драме. Новим тумачењем овог дела желели смо да још једном укажемо на његову непролазну вредност и свежину коју може понудити и данас након више од 140 година, а временску дистанцу одлучили смо да премостимо интерактивношћу. Ова се представа зато може повезати и са примењеним позориштем, а теме о којима глумци са публиком директно разговарају јесу праштање и савест. Да ли ће Кафина опростити лажи свом заручнику који се због љубави лажно представио и да ли ће лажни принц Зодокер, а уствари разбојник Козодер, ипак проговорити истину, одлучиће публика у интерактвиним деловима представе.

Верна и Стеријиној просветитељској идеји о позоришту, ономе у које одрасли могу повести и децу, блиска поетици Јована Јовановића Змаја коју одликује нескривена дидактичност, ова представа има за циљ да поучи али и забави и родитеље и децу. „Пресрећна Кафина“ заводи и традиционалним изражајним средствима класичног театра – доминантна и богата сценографија, костим Софије Лучић, музика Драгана Ђокића, као и виртуозна игра вршачког ансамбла, ову представу чине великом – великом представом за „мале“...

Настала као омаж најзначајнијем српском песнику за децу поводом 120 година од његове смрти, „Пресрећна Кафина“ , интерактивна представа за децу и одрасле са елементима мјузикла, обраћа се свим узрастима и старосним групама, баш како је то чинио и Чика Јова Змај.

Бојана Иванов Ђорђеви