Вршчанка Рада Ђуричин, прослављена југословенска и српска глумица и дугогодишња чланица ансамбла Југословенског драмског позоршта, преминула је данас у Београду, у 91. години. Сахрана ће бити обављена у њеном Вршцу, а време и датум биће накнадно објављени.

Рада Ђуричин је рођена 31. маја 1934. у Вршцу, где је завршила основну школу и гимназију. Студије глуме уписала је 1954. н Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, у класи професора Јосипа Кулунџића, заједно са Радмилом Андрић, Николом Симићем, Ружицом Сокић и Батом Живојиновићем. Дипломирала је 1958, а следеће године, на Филозофском факултету у Београду, дипломира и југословенску књижевност. Дебитовала је 1958. улогом Ане Франк у представи Дневник Ане Франк Народног позоришта у Београду. Чланица ансамбла Југословенског драмског позоришта била је од 1958. до 1998. године. Сарађивала је са нашим најугледнијим редитељима, као што су били Хуго Клајн, Мата Милошевић, Бојан Ступица, Мирослав Беловић, Бранко Плеша, Дејан Мијач, Боро Драшковић, Љубиша Ристић, Миленко Маричић, Вида Огњеновић, Љубомир Драшкић, Јагош Марковић.

Током своје дуге каријере, играла је и у представама Народног позоришта у Београду, Атељеа 212, Звездара театра, КПГТ-а, Битеф театра, Малог позоришта „Душко Радовић“, Народног позоришта у Нишу и у Ужицу, Мадленијанума, и других, мањих и независних позорница. У Југословенском драмском позоришту одиграла је више од четрдесет улога међу којима су биле: Р. Петровић Сабињанке (1959), Џ. Б. Шо Никад се не зна (1960), Ф. М. Достојевски , А. Стриндберг Госпођица Јулија (1961), Ф. Г. Лорка Дона Росита или Говор цвећа (1962), Молијер Тартиф (1964), Н. В. Гогољ Мртве душе (1965), О. Вајлд Важно је звати се Ернест (1966), Ј. Колунџић Клара Домбровска (1967), Ш. О Кејси Јунона и паун (1968), Д. Михаиловић Кад су цветале тикве (1969), Б. Брехт по В. Шекспиру Кориолан (1970), Ф. М. Достојевски Злочин и казна (1971), Ж. Фејдо Буба у уху (1971), А. Н. Островски Вуци и овце (1974), М. Горки Васа Железнова (1976)…

Рада Ђуричин остварила је велики број улога и у другим медијима, у скоро тридесет играних филмова и у педесет телевизијских продукција. Филм Осма врата донео јој је Дебитантску награду на Филмском фестивалу у Пули 1959. године, а Награду за епизодну улогу у филму Парлог добила је на Филмским сусретима у Нишу 1974.

Добитница је Годишње награде ЈДП-а за улогу у представи Крај викенда (1983) и Специјалне годишње награде ЈДП-а за драматизацију и улогу у представи 011 (1992), Златног беочуга за трајни допринос култури Београда (1998), Специјалног признања за велики допринос развоју културе града Вршца (2004), Вукове награде за изузетан допринос развоју културе у Србљу и свесрпском културном простору (2007) и других признања.

Указом Председника Републике Србије, 2018. године, Рада Ђуричин је добила Златну медаљу за заслуге.

Рада Ђуричин је написала и објавила две књиге: Тајна црне руке: дневник једне глумице (1999) и Моје монодраме (2005).

Превела је дела О ја сам врло, врло срећна Дариа Фоа и Франка Раме и Исидора Мартина Шермана. Била је и новинар-водитељ у Радио Београду.

Народно позориште "Стерија" је Раду Ђуричин на иницијативу директора Ивана Ђорђевића 2016. прогласило почасном чланицом ансамбла, јер иако никада није заиграла у вршачким представама, здушно је пружала подршку развоју позоришта у свом родном граду и промовисала га широм Србије, као и других земаља у којима је гостовала и постала својеврсни амбасадор града Јована Стерије Поповића, Васка Попе и других великана чијој се плејади у вечности придружила након дугог и плодоносног живота.