30. МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ КЛАСИКЕ
30. MЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ КЛАСИКЕ "ВРШАЧКА ПОЗОРИШНА ЈЕСЕН"

-О ВРЕДНОСТИМА И ТРАЈАЊУ-





„ВРШАЧКА ПОЗОРИШНА ЈЕСЕН“ У ОКТОБРУ

На седници Фестивалског одбора 30. „Вршачке позоришне јесени“ која је одржана 01.09. 2023. у Вршцу, усвојен је извештај овогодишњег селектора Бранислава Недића, као и предлог такмичарског програма Међународног фестивала класике. Јубиларна, 30. „Вршачка позоришна јесен“ под слоганом „О вредностима и трајању“, биће одржана у Народном позоришту „Стерија“ од 6. до 11. октобра 2023.

Према извештају Бранислава Недића овогодишња селекција је обухватила 17 позоришта и 24 представе. Селектор је обилазио позоришта од Суботице до Лесковца, Загреба, Бијељине, Ужица, до Зајечара. Према његовим речима за нека од остварења која су заслуживала да се нађу на Фестивалу није било места због ограниченог броја представа које могу бити изведене у такмичарском програму, што указује и на приметан пораст интересовања управа за рад на класицима, као и за учешће на вршачком театарском Фестивалу.

Народно позориште „Стерија“ ће током „Вршачке позоришне јесени угостити три београдска позоришта и Народно позориште Сомбор, док ће ансамбл позоришта домаћина за такмичарски програм извести представу „Дон Жуан“ Ж. Б. П. Молијера у режији Андреја Цветановког. Ансамбл Народног позоришта Београд извешће представу Слободана Селенића „Очеви и Оци“ у драматизацији Кате Ђармати и у режији Вељка Мићуновића, док ће се Позориште „Бошко Буха“ представити „Убиством у Оријент експресу“ Агате Кристи у драматизацији Кена Лудвига и у режији Даријана Михајловића. Ансамбл Београдског драмског позоришта извешће представу „(Пра)фауст“ Јохана Волфганга Гетеа у драматизацији Федора Шилија, а у режији Бориса Лијешевића, док Народно позориште Сомбор наступа са представом „Беснило“ Борислава Пекића, у драматизацији Федора Шилија, а у режији Бориса Лијешевића. Детаљан програм са свим пратећим садржајима биће накнадно објављен.

Међународни фестивал класике „Вршачка позоришна јесен“ и 30. пут у Вршцу одржава се под покровитељством Града Вршца, уз подршку Министарства културе Републике Србије, Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, као и бројних спонзора.


РЕПЕРТОАР 30. МЕЂУНАРОДНОГ ФЕСТИВАЛА КЛАСИКЕ
„ВРШАЧКА ПОЗОРИШНА ЈЕСЕН“
О ТРАЈАЊУ И ВРЕДНОСТИМА



6. октобар
Народно позориште „Стерија“ Вршац

Ж: Б. П. Молијер
„Дон Жуан“
Режија: Андреј Цветановки
-------------------------------------------------------------

7. октобар
Народно позориште Београд

Слободан Селенић
„Очеви и Оци“
Драматизација: Ката Ђармати
Режија: Вељко Мићуновић
-------------------------------------------------------------

8. октобар
Народно позориште Сомбор

Борислав Пекић
„Беснило“
Драматизација: Федор Шили
Редитељ: Борис Лијешевић
-------------------------------------------------------------

9. октобар
Позориште Бошко Буха

Агата Кристи
„Убиство у Оријент експресу“
Драматизација: Кен Лудвиг
Редитељ: Даријан Михајловић
-------------------------------------------------------------

10. октобар
Београдско драмско позориште

Јохам Волфганг Гете
„(Пра)фауст“
Драматизација: Федор Шили
Редитељ: Борис Лијешевић
-------------------------------------------------------------

11. октобар - Вече филмске музике у част награђених - "Боја ноћи" - учествују Љиљана Стјепановић, Мина Лазаревић и Слободан Бода Нинковић


Све представе почињу у 20 часова



РЕЧ ДИРЕКТОРА ФЕСТИВАЛА

Фестивал класике – тридесет година заредом одржава се у Народном позоришту “Стерија”, на путу да и сам постане класика. Нама који спремамо фестивал у заједници с оснивачем фестивала, а то је Град Вршац, није амбиција да нешто радимо да бисмо добили похвалу, већ нам је намера да пре свега публика и ми видимо одличну представу, класику на неки нов начин који ће нам бити инспиративан и да нас изненади у најбољем смислу те речи. Мада, могли бисмо рећи да читав програм на крају увек потврђује једну те исту чињеницу: да је извођење дела по текстовима класичних писаца феномен, могућ у свакој извођачкој форми, а један од примера је и овогодишња продукција НП “Стерије” – представа “Дон Жуан”.

У стварању читавог фестивала, трудимо се да створимо такав имиџ да продукције других позоришта буду усмерене ка делима класичних писаца и верујем да индиректно и успевамо у томе. Идеја нам је не само да се постављају дела класичних писаца ради очувања дела традиције. Један од мотива је и то што већ дуже време постоји једнодимензионалност у начину нашег размишљања на тему савремености. Када чујемо да неко каже да представа треба да буде друштвено ангажована, ја се надам да аутори мисле да представа треба пре свега да буде животно ангажована. Такво ширење перцепције ствара један много шири и захтевнији, универзалнији оквир, који проналазимо и код Шекспира, Чехова, Молијера, Достојевског, Андрића, Пекића, Селенића и бројних других писаца чија смо дела могли да видимо у протеклих 30 година на сцени нашег позоришта.

Неко је једном рекао да човек не треба да иде тамо где није добродошао. Наша врата за све вас, који желите да поделите радост фестивала са нама, увек су широм отворена. Спремајући овогодишњи фестивал класике, с идејом коју носи трајање од тридесет година, верујем да смо унутар тима осетили важност ове традиције, важност трајања и да ћемо заједно с вама, публиком, доживети барем једно вече неописив и катарзичан тренутак. Можда превише очекујем када кажем да нам је мисија да се ове године на неки магичан начин прошлост, садашњост и будућност преплету, али након тридесет година трајања, мислим да смо научили да ствари не треба узимати превише озбиљно, већ да ствари гледамо с неке ведрије стране, јер на тај начин враћамо веру да је ипак вредно радити све ово што радимо.

Снежана Удицки
директор 30. Међународног фестивала класике „Вршачка позоришна јесен“



Извештај селектора 30. Фестивала класике у Вршцу

„О вредностима и трајању“

На задовољство позоришне публике, не само Града Вршца, већ и читаве Србије, Фестивал класике, захваљујући посвећеној управи и запосленима у Позоришту, уз искрену подршку Града Вршца, наставља да живи након оправдане паузе, трећи пут за редом, а тридесети пут јубиларно.

Као и прошлих година, посматрајући селекцију, приметан је пораст интересовања управа за рад на класицима, али и интересовање и позоришта из региона за наступ на Вршачком фестивалу (Хрватска, Бих). На репертоарима су се нашла дела класичне прозне и драмске класике. Оно што посебно радује су свакако поновна постављања драма наших великих писаца, Борислава Пекића и Слободана Селенића, поред оних на које смо већ навикли, али који и са правом се ту налазе, Душана Ковачевића, Александра Поповића, Љубомира Симовића…

Ма како се чинило да из године у годину добијамо на квалитету понуђених представа за Фестивал, ипак би са наше стране требало апеловати на управе позоришта, како је речено и у прошлогодишњем извештају, да не сме проћи ни једна сезона, а да се на репертоар не уврсти класично дело домаће или светске књижевности. Самим тим, и Фестивал класике би добио на још већем значају, који свакако заслужује.

Само концепцијско опредељење Фестивала говори о његовом основном постулату. Трајању. Сигуран сам да ће овај Фестивал трајати… још много, много година и деценија.

Овогодишња селекција је обухватила 17 позоришта и 24. представе, од Суботице, до Лесковца, од Загреба, Бијељине, Ужица, до Зајечара. Неке од представа које су заслуживале да се нађу на Фестивалу, нису се нашле на списку изабраних, због ограниченог броја представа које могу бити изведене на Фестивалу.

За селекцију овогодишњих, 30. Дана класике, предлажем следеће представе:

Народно позориште „Стерија“ Вршац

Ж: Б. П. Молијер
„Дон Жуан“
Режија: Андреј Цветановки

Постављајући "Дон Жуана" на сцену, редитељ Цветановски трага за правим узроком његове незаситости и непоштовања универзалних вредности. Вешто разлажући комад, балансирајући између комедије и драме, уз помоћ својих сарадника и одличних вршачких глумаца, доноси нам вечиту причу великог заводника, истовремено отварајући једну нову тему у читању овог дела, а то је комлексан однос између главног лика, његовог оца и отварање питања зашто је он такав какав јесте .


Народно позориште Београд

Слободан Селенић
„Очеви и Оци“
Драматизација: Ката Ђармати
Режија: Вељко Мићуновић

Свевремени роман нашег, српског класика Слободана Селенића, налази свој прави и заслужени дом на сцени нашег Националног театра. Кроз сећање јунака комада, Стевана Медаковића, редитељ кроји причу о појединцима и поделама у породици, које се врте у круг. Без жеље да се прихвате различитости које се стално понаљају, без обзира на промене унутар разних система и власти, у сјајној изведби глумачког ансамбла, ова представа наставља да нас подсећа и опомиње.


Народно позориште Сомбор

Борислав Пекић
„Беснило“
Драматизација: Федор Шили
Редитељ: Борис Лијешевић

Борис Лијешевић се већ годинама уназад етаблирао као водећи редитељ региона, и не мање важно, и као експерт за рад на класицима домаће и светске књижевности. Са Пекићевим романом, „Беснилом“, изузетним делом, које је на жалост, данас можда и актуелније него када је било написано, редитељ наставља своју препознатљиву редитељску линију. Сведена сцена и костим, доследно прати атмосферу представе доприносећи Лијешевићевим провереним сарадницима из Сомборског позоришта, да доследно, упозоравајуће и изузетно актуелно, представе ово ремек-дело.


Позориште Бошко Буха

Агата Кристи
„Убиство у Оријент експресу“
Драматизација: Кен Лудвиг
Редитељ: Даријан Михајловић

Представа Позоришта "Бошко Буха", предвођена изузетном ауторском екипом, у свим сценским елементима максимално поштује велико дело, велике списатељице. Поигравајући се са жанровима, вешто прелазећи из једног у други, редитељ ствара представу која држи пажњу од почетка до краја. Глумачка игра свих актера доследно подржава сценску раскош представе, на огромно задовољство публике.


Београдско драмско позориште

Јохам Волфганг Гете
„(Пра)фауст“
Драматизација: Федор Шили
Редитељ: Борис Лијешевић

Радећи на једном од најзачајнијих (не толико познатих) дела европске драматургије, Борис Лијешевић у сарадњи са својим сталним сарадником Федором Шилијем, доноси на сцену импресивно дело. Ради испуњења својих све виших и беспотребнијих питања и жеља, аутори говоре и о сталној потреби људи, да ради решавања свог сталног незадовољства, а преко својих реалних потреба, беспотребно склапају „пакт са ђаволом“. Одлична екипа глумаца, прати ауторску екипу, предвођени изузетним Светозаром Цветковићем и Озреном Грабарићем.


СЕЛЕКТОР

Бранислав Недић, дипл. драматург


ЖИРИ 30. МЕЂУНАРОДНОГ ФЕСТИВАЛА КЛАСИКЕ
„ВРШАЧКА ПОЗОРИШНА ЈЕСЕН“


ПРЕДСЕДНИК ЖИРИЈА – ДЕЈАН ПРОЈКОВСКИ, позоришни редитељ

Дејан Пројковски (Битољ, 1979), дипломирао је и магистрирао позоришну режију у Софији на Националној академији за позоришну и филмску уметност у класи проф. Красимира Спасова. Професор позоришне режије и глуме на Универзитету аудиовизуелних уметности “Европа Прима”. Пројковски се профилисао као редитељ великих дела светске класике, стварајући представе са специфичним естетским и иновативним сценским језиком. Осим на домаћим сценама, радио је и представе у Србији, Бугарској, Русији, Хрватској, Турској, Црној Гори, Босни и Херцеговини и копродуцирао представе са немачким, италијанским и словеначким позориштима и фестивалима. За изузетна уметничка достигнућа добитник је више домаћих и међународних признања и награда за режију, између осталих на фестивалу „Војдан Чернодрински“ и на фестивалима „Стоби“, ФИАТ, ИНФАНТ. Добитник је скоро свих најзначајнијих позоришних награда у региону и шире. У последњих неколико година освојио је Награду за најбољу представу „Сплитског љета“, Награду за најбољу представу године у Хрватској, највећу награду у Турској АФИФЕ - казалишни Оскар за представу године, Награду за најбољу представу критичара у Турској, Награду за најбољу представу и најбољу режију на Фестивалу професионалних позоришта Војводине, награду за најбољу представу на Фестивалу мађарских позоришта у Кишвардију у Мађарској и друге. Његове представе су извођене на сценама у Италији, Немачкој, Турској, Француској, Енглеској, Србији, Хрватској, Пољској, Албанији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Мађарској, Бугарској, Ирану, Словенији... Добитник је Награде „13. Новембар“, признања Града Скопља за висока уметничка достигнућа.


АЛЕКСАНДРА ГЛОВАЦКИ

Драматуршкиња и позоришна критичарка из Београда, дипломирала је на одсеку Драматургије на Академији уметности у Београду, а апсолвирала и Општу књижевност са теоријом на Филолошком факултету у Београду. За своје драме вишеструко је награђивана. Праизведба њених „Вилинских кочија“ у Градском позоришту Подгорица освојила је Прву награду за текст на Фестивалу дјечјих позоришта Котор. Њена драма „Декамерон, дан раније“ праизведена је у копродукцији Фестивала Будва Град Театар и Народног позоришта Сомбор, док је текст „Ружни“ своју праизведбу имао на Фестивалу БЕЛЕФ. „Бастијен и Бастијена“ Александре Гловацки поставило је Дечје позориште Суботица, а она се као ауторка врхунских драматизација извођених у позориштима Србије и Црне Горе представља представама Чаробњак из Оза, Три мускетара, Књига о џунгли, Аладин, Петар Пан, Том Сојер... Позоришну критику континуирано пише од 1986. на Радио Београду, за Вечерње новости, ТВ Б92 и Портал Нова. Била је уредница Редакције за културу на ТВ Б92 од 2000. до 2006, у часопису Репортер (2007), на Програму 202 Радио Београда (2008-2018). Уредница је у Редакцији за културу Радио Београда 2 од 2018. до 2022. Чланица је Савета БИТЕФ фестивала од 2006. до 2008. и председница жирија Стеријиног позорја за савремени драмски текст 2009. Чланица је жирија неколико позоришних фестивала, као и годишњих позоришних награда и селекторка националног позоришта Стеријиног позорја за 2010. годину. Добитница је Награде „Нико Гароне“ за допринос култури у медијима за 2022. годину.


НАТАША ПЕТРОВИЋ

Глумица Наташа Петровић завршила је Факултет драмских уметности - одсек глума, у класи Бошка Димитријевића у Приштини. Од 1999. ради у Позоришту Тимочке Крајине "Зоран Радмиловић" у Зајечару. Поред глумачког посла обавља функцију руководиоца дечије сцене и руководиоца уметничког сектора позоришта. У позоришту је остварила стотинак запажених улога од којих су најзначајније Фема у представи "Покондирена тиква", Гина у представи "Путујуће позориште Шопаловић", Клитемнестра у представи "Електра", Маргарета Хофман у представи "Каролина Нојбер" и Ана у представи "Блискост". Посебно истиче улогу Чучук Стане за коју је добила бројне награде на фестивалима, међу којима истиче Награду „Глумац Европе“. Двострука је добитница „Зорановог брка“ и лауреаткиња Награде за најбољу глумицу на Преспанском фестивалу монодраме.




- Katalog 30. Festivala "Vršačka pozorišna jesen".