На састанку фестивалског одбора, на коме је донешена одлука о селекцији фестивала Вршачка позоришна јесен, донесена је и одлука да награда за најбољу представу у целини добије име по угледном театрологу и драматургу из Вршца - Радомиру Путнику, који је преминуо 3.новембра 2025.године.

Радомир Путник је српски писац и драматург, рођен у Оџацима 1946. године. Највећи део каријере је провео као драматург и уредник на Радио-телевизији Београд, касније Радио-телевизији Србије.

Биографија:

Основну школу и гимназију је завршио у Вршцу, а дипломирао је драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1972. године. Од 1972. до 1976. године је био уредник позоришне и филмске рубрике у листу Књижевна реч. Од 1978. је био уредник у Драмској редакцији, а од 1983. уредник у Редакцији играног програма до 1993. и од 1997. У међувремену је био директор Драме Народног позоришта у Београду (1993–1997). Био је и позоришни критичар Трећег програма Радио Београда (1974–1993) и Политике (1986–1993) и главни уредник часописа Сцена (1990–1994).

Објавио је више књига поезије, прозе, театролошких и драматуршких огледа; написао је петнаестак драма приказиваних у професионалним позориштима и на телевизији, као и телевизијску серију „Крај династије Обреновић“.

Написао је око 1.500 критика позоришних представа и књижевних критика дневне листове: Политика, Политика експрес, Дневник, Вечерње новости, као и за часописе: Дело, Трећи програм, Летопис Матице српске, Књижевност, Савременик, Поља, Багдала, Кораци, Свеске, Театрон, Лудус, Књижевна реч, Књижевне новине, Књижевни лист... Добитник је више стручних и јавних признања, од којих су најзначајнији: Златни беочуг КПЗ Београда, Златна значка КПЗ Србије и Вукова награда.

Објављена дела:

Песме

• Куда кренути, Клуб писаца, Вршац, 1964.
• Птица ружичасте коже, Клуб писаца, Вршац, 1970.
• Резбарије, Багдала, Крушевац, 1971.
• Заумна пећина, Нолит, Београд, 1972.
• Недељни ручак, КОВ, Вршац, 1976.
• Касни сат (библиофилско издање, 30 примерака), АПУ, Београд, 1976.
• Откривање времена, Угао, Вршац, 1991.

Проза

• Приче о смрти, Клуб писаца, Вршац, 1971.

Драматуршко-театролошки списи

• Читајући изнова, Стеријино позорје, Нови Сад, 1990.
• Приближавање позоришту, Народно позориште, Београд, 1996.
• Из театролошког репозиторијума, (Дани комедије, Јагодина, 1999.
• Драматуршки послови, Чигоја штампа, Београд, 2005.
• Драматуршка аналекта, Удружење драмских писаца Србије, Београд, 2007.

Изведене драме:

• Шта је највећи домет секса, Атеље 212, 1969.
• Венијаминов крст, Радио Београд, 1969.
• Трактат о кафици, Народно позориште Стерија, Вршац, 1972.
• Симон из Кирене, Радио Сарајево, 1973.
• Бурек с лешом, Радио Сарајево, 1973.
• Покајница, Радио Скопље, 1973.
• Хероји не умиру, Народно позориште, Вршац, 1975.
• Светковина, Народно позориште, Сомбор, 1981.
• Баца Ица и његова Мица, Народно позориште Стерија, Вршац, 1982.
• Глинени голубови, Народно позориште Зеница, 1986.
• Ноћ у Келтијевој кући, Радио Београд, 1986.
• Климактеријум, Народно позориште Стерија, Вршац, 1992.
• Имамо довољно времена, Народно позориште, Зајечар, 1993.
• Последњи тренуци краља Александра и краљице Драге, Хајат, Београд, 1996.
• Туцинданска трагедија, Радио Београд, 2000.
• Кућа на кеју, Радио Београд, 2007.

Драматизације

• Битка за Београд, према роману Добрице Ћосића „Време смрти”, Сава центар, Београд, 1989.
• Деца пакла, према истоименој књизи др Јована Букелића, Фестивал монодраме и пантомиме, Земун, 1998.

ТВ серија:

• Крај династије Обреновић, 11 епизода, Телевизија Београд (1995)
По сценарију серије „Крај династије Обреновић“, написао је дуо-драму „Последњи тренуци Краља Александра и Краљице Драге“ која је изведена пре три године у Народном позоришту „Стерија“ у Вршцу у режији Снежане Удицки.